Просветни гласник

146

Имао бих још на послетку, пре но што овај извегатај завршим, да нриметим да одредби члана 21. правила о испитима зрелости, по којој се оним приправницима, који су „достигли одличан успех из неких главнијих предмета, може при одлуди о испиту зрелости рачунати то у накнаду за слабе оцене само из два предмета (осим живих језика) ако и иначе заслужују обзира" да ова одредба не стоји потнуно у сугласности са одредбом члана 5. истог закона, где се опет каже да се ученику, који из једног или два предмета падне „допушта полагање исиита само из тих предмета иосле три месеца." Па и сам члан 21. по себи већ може да доведе често испитни одбор при одлукама о зрелосги приправника у неприлику, како да се закон разуме јер по буквалном разумевању приправнику једном, који поред две слабе има остале све врло добре оцене (четворке) не би се могла нризнати зрелост, док би се међу тим другоме, који случајно норед две слабе има две одличне а остале све добре оцене (тројке) зрелост признала. Међу тим ово није право јер у првом случају ђак ако није бољи није зацело лошији уснех показао од онога у другом случају, нарочито кад се јога узме у обзир, да је према ограниченом броју оцена у нагаим гаколама раз-

лика између врло добре и одличне оцене махом врло лабилна и незнатна, док је међу тиа скок са добре на врло добру оцену тежи, јачи и осетнији, а још најтежи између слабе и добре оцене. 0 тога сам мигаљења да би у интересу једноставног поступања при нризнавању зрелости нриправника код разних исиитних одбора далеко јасније и правичније било, да у место горње одредбе чл. 21. и ч.а. 5. која се данас у разним случајима разнолико тумачи, дође простија и праведнија одредба, да ће се само оним принравницима признавати зрелосг код којих средња оцена из свију продмета изађе потпуно добра. (Тројка. Одредба члана 17. о живим језицима имала би наравно и даље остати у важности). А правично би било да се јога учини и разлика у признавању начелног успеха показаног на испиту зрелости, те да се према средњој вредности оцена из свију предмета у сведоџбама назначује јога и дали јо прииранник положио испит са добрим, в]>ло добрим или одличним успехом. 20. Јула 1884. године, у Београду. Господина миннстра понизан Д -р Ј&. јЗ, ј З ујић ироф. вел. школе.

ИВВБШТАЈ уЗ ,-ра ЈАтЛХАУ 1х ЛА јВујића проФ. велике школе О ГОДИШЊИМ ИСПИТИМА У ^РАГУЈЕВАЧ^ОЈ ГИ МИАЗИЈИ школске 1883-84. године.

Како ми је поред дужности министарског изасланика при испитима зрелости стављено у исти мах у задатак да и редовне годигање исните на крагујевачкој гимназији обиђем и о њима као и о стању

целе школе носебан извештај учиним, то мл је част иоднети господину министру свој извештај у следећем: Свега ученика у нрогалој години било је 385, међу гсојима 34 женске деце (у