Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈ О ГОДИШШЊИМ ИСПИТИМА У КРАГУЈЕВАЧКОЈ ГИМНАЗИЈИ

засебним одељењима II и III разреда 33 а једно у IV разреду). Иснит из немачког језика нрво је у VI раз. свргаен већ 23. Маја, из српског у I 24. а у женским одељењима II и III раз. 25. Маја, све због одласка наставника ових нредмета у ревизију основних школа. Остали испити одночели су редовно 1. Јуна и трајали по нропису све до Петрова-дана. Као што је већ готово свуда одсусгво средњих женских гакола у нагаој земљи изазнало нојаву женске деце у вигаим и нижим гимназијама, так) је и у Крагујевду и то у јачој мери но игде на другом месту. Као птто је господину министру већ извесно иознато на крагујевачкој гимназији ностојаху и ове године (у женској основној гаколи) посебно два женска разреда гимназијска — II и III раз. — у којима норед гимназијских иро®есора предаваху и неке учитељке, којима је ошитина зато нарочиту нрипомоћ давала. Ве.ћ ове године опгатина је отказивала ту помоћ и тек у дванајестом часу тргла се те опет нристала да и даљ<> јога помоћ даје, док се ирема обе&ању са стране државе веЛ -једном не иодигне нарочита женска школа. Потребу овакве школе у Крагујевцу сведочи већ сам појав женске деце у оволиком броју и ту потребу ваљало би и подмирити не овако крпежом као прилеиак уз гимназију на невољу и нроФесора, који морају чесго за четврт часа одмора свога између часова да јуре на одстојање од готово '| 4 часа хода, а и на невољу самих родитеља, који, ако хоће да им деца и даље уче а немају средстава ни згодне нрилике да их у Београд гааљу, морају своју женску децу заједно са мугаком у вигае разреде гимназије да дају — већ ту нотребу ваља што нре задовољити било устиновљењем нарочите женске гимназије у Крагујевцу или бар тако зване више женске школе п.о примеру београдске. Вигаи разреди беогр. 'женске школе већ су и онако

147

претрпани ученицама на гатету самог учења те би и с те стране корисно било, кад би се још једна вигаа женска гакола у средишту Шумадије иодигла. Сем тога женскиње је махом и умешније у поступању и васпитању осетљивије женске деце. Што јејогаједпн разлог више за што скорије нодизање нарочите женске гаколе у Крагујевцу. У главноме успех ђака на краг. гимназији сведочи, Д1 су предмети добрим наставничким снагама заступљени. РеФорме учињене у средњо - гаколско.ј настави у последње време, као и јача спрема самих наставника, која се данас тражи, ноказују чисто, колико је велики напредак учињен, кад се сравни са оним гато је било још пре десетак година. Међу тим имало би се свакојако још што шта учинити, те да гимназије наше буду одиста оно што треба да су, да буду потнуно равне одговарајућим средњим заводима у осталим културним земљама. Ја ћу бити тако слободан, да госп.)дину министру изложим овде само неке појаве и потребе, које су ми овом нриликом нри ревизији у очи пале. Тако већ у моме извештају о испиту зрелости ја сам напоменуо, како успех из немачког језика није онакав, какав би се могао очекивати од седмогодишњег непрекидног учења са толиким бројем часова. Учење Француског језика у току само три вигаа разреда показује релативно бољи успех но и учење немачког језика кроз свих 7 разреда. Поред тога, што је учење Француског језика у опгате нам I лакгае и нгго му много помаже и паралелно изучавање латинског језика - нарочито кад наставник јога упоредно предаје — ипак је много и до незгодне школске књиге Траутове, која је бар но моме мишљењу за гаколе непрактична. Чини ми се да би успех далеко бржи и бољи био, кад би се закони и правила језичка, нрибрана у тегањем обиму, у нижим разредима у брже нроучила, па се одмах затим ирегало на 19*