Просветни гласник

1/18

ИЗВЕШТАЈ 0 ГОДИШЊИМ ИСПИТИМЛ У КРЛГУЈЕВАЧКОЈ ГИМКАЗИЈИ

читање. превођење и објашњавање језичких особина из тесно удешених читанака и нарочито одређених књига за иише разреде, тако да ђак кад гимназију свргаи буде упућен у самостадно читање немачке књижевности, што се у оскудици вдастите научне литературе и жели да постигне у нашим средњим школама. Морам признати, да сам на испиту из „иознавања човека" у I раз. отишао са нредубеђењем, да ђаци више на намет уче но што сам предмет разумеју, тим нре, шт> ми је и сам дотични прооесор нећ унапред напоменуо, како тешко иде са учењем овог предмета код још неразвијене деце, међу тим није баш тако тешко ишло, али док се и то постигло, морало је наставника много труда стати, на сам мишљења, да би и ио само изучавање нредмета боље и корисније било, кад би се придружио Психологији са Логиком те са њима пренео у УП раз. гимназеје онако као што је то махом учињено по гимназијама у других образованих народа. Тако би се потпунила и та празнина у нашим гимназијама, што ђаци улазе у вишу Факултетску наставу не познавајући ни основних логичко — психолошких закона мшпљеља и духа људског. Испит из Минералогије у IV разреду показује, да ђаци с великом натегом овај предмет на памет уче, те би у интересу бољег разумевања и учења самог нредмета било, кад би се Минералогија у краћем обиму нренела у V разред носле Хемије, која јој свакојако за основу служи. Стара Историја у V разреду вите је митолошка но културна. У осталом историја је сад већ на. штету самог предмета подељена на два про®есора а идуће године биће ноценана на тројицу, тако да ће један предавати стару, други средњу а трећи нову историју те нема јединства у погледима ни праве везе у изучавању целокуине историје света.

ХришКански наук у оваквом правцу и облику, као што се сада учи — као излагање догми, правила, обреда и службе црквене — није ништа друго до један намет на децу, тежак, неразумљив и бескорастан, јер се тек за невољу учи на намет, и норед најбоље воље наставника. Нарочито нема више места као наука у IV разреду наноредо са природним наукама које се већ у овом разреду уче, јер ту јс резултат вазда негативан. По моме бар мишљењу хришћанска наука има свога значаја и од ненобитне је користи са моралних поука њених како у иогледу личних тако и друштвених односа људских и има с нравом места у три најнижа разреда гимназије — али само као излагање моралних иоука хришћанства, његових узвишених начела у погледу личног и друштвеног морала на којима почива друштвени живот образованих народа. Учење саме битне садржине хришћанства, која једино у моралу и лежи, нотпомогнуто читањем Вукових и Даничићевих нревода (Светога нисма, старог и новог завета) на дивном народном језику, било би од двоструке користи — и по образовање срца и но изучавање лепог чистог народног језика и узвишеног стила. Посетио сам и изложбу цртаКих радова ученика I II III и IV разреда. Правилност и ленота израде свакога изненађује. Радове ђака IV разреда тешко је разликовати од угледница, тако је то иравилно чисто и укусно израђено. При овако лепом успеху код ђака, који воље цртању ноказују, штета је одиста, што им се ускраћује даља могућност вежбања у овој лепој и красној вештини. Они, који цртаћег дара показују, требало би да и,у нишим разредима бар са но два часа недељно имају нрнлике, да се даље усаврше, јер се овако у вишим разредима сасвим забатале. Наравно да би у интересу јаче заузимљивости наставника желети било, да се данашњи