Просветни гласник

ИЗВЕПЈТА.Ш ШКОЛСКИХ НАДЗОРНПКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМЛ

ми се доиало иредавање једиог од лесковачких наставника. б. 0 предавању Срискога Језика имам ириметити ово: 1., ие иази се довољно на интерпункдију, 2., деФинције врста речи врло су разполике у III и 1У разреду и већином тешке за децу, В., онажа се доста невештине у предавању облика у IV разреду, и 4., највећа неумешност оиажа се у употреби падежа у ирактичном говору. У интерпункцији могу сами учитељи успети пажљивим радом. Што се тиче деФинције за .врсте речи, треба да их одреди стручна комисија, те да буду једнаке за све школе. Што се тиче предавања облика речи, и ту учитељи могу сами успети нроучавајући иажљиво III део граматике (Новаковића). А што се тиче уиотребе падежа, држим, да би ваљало овако радити, као што су неки учитељи и радили: мењајући имена постављати овака питања за падеже, и то: за први падеж: ко те зове — отац, за други падеж: чија је књига — Јована Марковића или Јованова, за трећи падеж: коме ћеш књигу Иетру Јовановићу, па за трећи, којим се означава примицање: куда ћеш? — идем цркви, кући и т. д.; па коју ћеш страну — ка Веограду и т. д.; за четврти без предлога: кога зовеш? — Жарка Митровића, шта радиш ? — садим купус, за четврти с предлогом, с којим је вазда скопчано кретање: кудаћеш? — идем у иоље, у башту, у Веоград (а не „за" Београд); пети је за дозивање и врло иојмљив за свакога; за шести (инсгрументал): чим пишеш — пером, за шести с нредлогом (који означава заједрицу): с ким си дошао? — с Милутииом Илићем; за шести који означава место, просто и време (стари аблатив) и који се махом може заменити четвртим с нредлогом: куда тече Ветернмца? — долином лесковачком или кроз „1есковац, и т. д.; за седми (локатив): о коме се говорило ? — о Здравку Петровићу, где си био ? — у башти, у школи, у цркви и т. д. — Овим начином — не мењајући у школи никада пи једно име без постављених питања — постигл'а би се правилна уиотреба падежа. Што се тиче певања и декламовања, у опште се досга певешто предаје и једио и друго. Да би се у овом успело, ваља учитеље добро упознати са теоретичним основима му-

зике и разбудити у њима естетични укус, предајући им најленше одломке из српске књижевности. У овоме треба учитеље спремити још у школи у којој се спремају за учитеље. Држим, да је ово веома важна ствар и на њу треба обратити јаку иажњу. Остали предмети — осим историје и веронауке више утичу на развитак умних моћи, а овај предмет облагорођава срце дечије и развија лепа осећања у њих. Учитељима се не може пребацити у опште, да они овај предмет не раде, само је Факат, да већина њих не умеју да га раде. в. Што се тиче предавања Јестаственице, могу казати ово: да се предаје неједнако. Неједнакосг долази отуда, што није прецизирано које индивидуе поименце, пз сва три царства, треба предавати. Једни учитељи имају добар избор, а други не, и за то им се нишга приметити не може, јер су радили онолико исто, као и они, који су имали добар избор. Поред тогајако пада у очи особити начин нитања нри исиитимању овог предмета, Тако већина учитеља пита овако: „шта има мачка ?" (место: „које су спољни делови мачијег тела ?"), ,,шта има кукуруз?" (место : ,из којих се делова састоји кукуруз?") „шта има коњ?" итд. Овака питања могу се лако исправити, само кад се то учитељима примети. Опажа се, да у овом предмету превлађује упредавању само аналитичка метода, а мени се чини, да би се већа корист постизавала, кад би се аналитичка метода сиојила са синтетичком? Даље се опажа, да у иредавању овог нредмета нема леиих упоређења између јединака сва три царства. Исто тако опажа се да деца немају никаквог критеријума, по коме би, изучивши једну биљку или животињу, могла познати и коју другу са свим сродну са изученом. Управо рећи: у опште нема темељног и научног основа, но коме би требало јестаственицу изучавати. Међу тим учитељима се пе може пребацити, да тај предмет не раде. г. Изучавање Земљоииса не допада ми се у толико, што се тај предмет у неких учитеља изучи на маии врло ваљано, али одвојивши дете од мане — оно вам не уме тачно показати како стоји у нрироди оно,