Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

167

увек предмет наших жеља, захтева и уживања. Удружљивост је ствар која са првобитним одржањем живота и са радостижа наших нет чула нема ништа заједничко, нити се она, по моме мишљењу, може у ове растворити, па ма колико је анализовали или ма докле пратили историјски развитак духа. Дабогме да не треба сметнути с ума, да смо . ми за одржање живота као и за умно благостање и задовољство, упућени на суделовање својих ближњих, чиме односима удружљивости вредност изванредно расте, и заслужују најозбиљнију пажњу. Вило би чудновато кад би какав васпитач или ма ко овај мотив превидео. Међу тим има теорија и метода, које овоме мотиву мању вредност дају. Дружевна осећања најјаче се очитују у полној љубави, родитељској љубави и пријатељским односима између појединих другова у вези са још проширенијим осећањел наклоности према целоме човечанству. Онага ових осећања, као мотива у васнитању, може се најбоље објаснити на живљим примерима V животу, ту се очитују како врлине тако и махне дружевних надражаја. Обична полна љубав не даје у данашње време много примера узајамне тежње за вишин образовањем. У теорији нрвог васпитања о њој се и не води рачуна. Ми често видимо, да се мати одаје на нзучавање нечега, само да би напредак своје деце потпомогла, и ако она нема лично никакве жудње за тим што изучава. Ово је у осталом доста добро; овим се може узгред и каква друга корист добити, јер се тиме може лако пробудити интерес за усавршавањем и изучавањем, који ће после сам себе и одржавати. Јака осећања, баш због њихове јачине, не годе регаавању тежих задатака у образовању. Најтежи део душевнога рада утврћивање основа или начела — треба, да се пре сврши него што се пламен полне

и родитељеке љубави разбукти. Јер кад се ово двоје развије и достигне своју највећу тачку, онда је интелектуална снага у опадању и скреће са свога правилнога пута. Узајаман утицај у полној љубави није васпитне природе због неких недостатака, који су за васнитни утицај потребни. Без сумње и полна љубав није без утицаја, али је врло ретко да има довољно узвишених погледа на једној, а онет потребне пријемљивости на другој страни, те да би могли узајамно једно на друго утицати у потребној мери. Малом потустљивошћу са обе стране може се то осећање увек одржати у целој својој снази и свежини, али кад се више захтева онда се оно одмах гаси. За сгудију и духовну културу у опште од великог су значаја оне нријатељске везе између појединих људи или читаве групе личности, код којих се то пријатељство оснина на узајмној љубави нрема самој науци. Ако иостоји известан сгепен наклоности још и у другоме коме односу између тих личности, онда ће то јога више оснажити њихову мећусобну везу. Али надмоћнији нежни односн Платоновога пара не дају ни мало згодну иодлогу или основу за вишу културу. Цела је истина да су она удружења која су у Грчкој постојала, изазвала сјајне примере самопожртвовања у облику одрицања на светска добра, па и на сам живот, и ово је највећм нлод који је у доцније доба из њих никао. Оем овога гато смо до сада казали другатвеност или дружевност даје један елеменат — утицај множине — који представља врло јак, трајан и уснешан мотив за владање, па се и у васпитању врло јако осећа. Присуством множине увек се поједине индивидуе покрећу. Велика множина у опгате чини електрички утицај на свакога појединце, и томе се утицају, на ма у ком правцу он био, не може одолети. Сваки рад или нанрезање, које ми вргаимо у присуству другога,