Просветни гласник

168

ВАСПИТА ЉЕ

КАО НАУКА

већ је ло своме карактеру друкчије и ту се одмах строго пази на сваки и најмањи нокрет. Из ове претежности која долази нросто од већег броја, може се оценити и утицај тога при настави, у разредима, јавним школама и у опште у свима разредима, где се више лица заједнички образују. Снага која овде врши утицај, мешовитог је карактера. Њени различнд саставни делови могу се одвојити један од другога. Дружевни мотив, у своме чистоме облику, као привлачење масом и узајамном симпатијом, не стоји сам. Ако ли би био овај случај, онда би од тога био резултат јако подстрекавање за све оно, што маса заједнички сноси. Индивидуа би била ириморана, да ниво масе достигне. Са овим је слично вежбање војника у већим одељењима: четама, батаљонима, дивизијама и т. д. Сваки човек појединце стоји под контролом свију осталих и труди се да постигне оно што су и остали. Симнатички утицај масе унућује, подстрекава и награђује индивидуу. Па баш кад би војнички задатак био такав да сваки има да ради засебно, а не у вези са осталима, опет би се вежбања у масама употребила, а не само нојединце. Кад би онај случај био у војничком задатку, онда би, разуме се, морало доћи и вежбање нојединце као спрема за прави задатак. У свима случајевима, где новоћи број личности заједнички учи или ма шта ради, утиче оно осећање дружевности у чистоме своме облику на овај начин као што смо казали, и они се резултати од тога свуда појављују. Сваки се труди за онај ниво, који сматра као иравилан и довољан у томе друштву. Па и они, који нису баш вољни да уложе сами довољно труда, те да тај

ниво иостигну, самим утицајем масе приморавају се, да томе по могућности теже и да у томе правцу свој рад уираве. Кад у друштвеном животу не би било ничега, што би давало повода за друге јаке страсти, онда би целокуиан резултат био нека врста комунизма или социјализма, који би се одликовао осредњом једнакошћу без икаквог душевног полета. Све би било добро до неке извесне тачке, али не би било индивидуалне надмоћности и одликовања. Друштво врши свемоћан утицај у сваком погледу, као делилац целокупног добра и зла у вези са још оним утицајем који долази од симпатије или наклоности друштва према појединој индивидуи. Кад би тај нодстицај, који утицајем друштва постаје, падао увек заједно са вишим душовним образовањем, онда би резултат био тако велики, да би и најдрскије замишљање превазилазио. Међу тим снага, која у овоме иодстицају стоји, може се врло различитим средствима, на шта више и самим обманама и избегавањем ослабити. Непосредна добит за саму културу излази тек у згодним приликама. Социјалне су награде често служиле за однеговање највећих ђснија — речитост Демостенова и спевови од Хорација и Виргилија — за неговање оне снаге ђенија, Која је, без сумње, везана са трудом и неуморном издржљивошћу. Кад исти утицај комбинираним одобравањем и неодобравањем дејствује, онда је он, као што ја тврдим, најглавнији првобитни извор обичног човечијег моралног осећања; а тако исто тај утицај чини те се човек одаје појединим добродетељима. (Наставиће се)