Просветни гласник

КАРАКТЕРИЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ (ПО р.. јЗ. ^ РУБЕ - у )

(Наставак)

6. англосакси и: нормани 1 АУ1ФРЕД ВЕЛИНИ (880 по Хр.) 1. Алфредова младост Егберт је ујединио енглеске земље. Послењега постао је краљ његов син Бтелвол®. Он је имао пет синова, али је од свију пајволео најмлађег сина. Њему је било име Алшред, који је рођен 849. године. Оп је био веома леп но изгледу, а био је и врло даровит и паметан. С тога је отац желео да му задобије папски благослов, који се у то време веома ценио. Ал®реду је било тек пет година, кад се његбв отац кренуо нреко мора а за тим преко великих Алпа спусгио се еа својим сином у Рим. Сем тога У1ео заволео је лепога дечака и на молбу његовог оца помазао га је и крунисао. У повратку своме отишао је АлФродов отац у двор Карла Ћелавог и тамо је провео дуже времена. Тамо се оженио по други цут са ћерком Карловом, Јудитом. Но Алфредова мати била је још жива и бринула се да се он што бол^е изучи и васнита. Она је веома волела старе песме и песме о јунацима Англосакса и учила је свога младог АлФрода тим песмама, који их је са великом пажњом нримао. Једном дођоше ! -^ађе биле су малене и са њима су могли јој сви њени синови и нађоше матер где да нркосе сили таласа морских. Са тако чита. Тада им она рече: „Ону књигу но- ! лаким лађама они су долазили до река, а клонићу ономе од вас, који је најпре на ј рекама су улазили у земљу. Кад би догали памет изучи." У младоме АлФреду пробуди на какво место, где је вода плитка, да

знања и у томе је доцније претекао све своје другове. 2. Разбојнички нападаји Данаца Као год 1пто је АлФред учио књигу исто се тако учио и у ратној вегатини. На скоро је дошло време кад су му вежбања са оружјем била од велике користи. Сваке године продирали су Нормани у земљу, која се у Енглеској звала „Данска", и опустогаавали све са ужаСном свирепошћу. Њихове лађе биле су мале, али у толико многобројније, тако да је често једна Флота од 300 лађа игала у пљачку. Разбојнигатв I и пљачкања била су њихона најчаснија занимања. Они су презирали човека који би на кревету умирао. „За човека је достојна само смрт од мача", говорили су они. Највећу своју кураж показивали су у томе, да у највећим мукама од рапа смејући се умру. Ову свирепост, коју су сами могли увек трпети, показивали су такође и против других. Они '. т ису били задовољни да само пљачкају и убијају, кећ су још друге мучили на разне начине. Нормани уђоше дубоко у земљу. Њихове

се жеља да научи читати. Кад је књигу разгледао јако му се допадоше леиа велика почетна писмена, хтео је књигу по што по то добити. За то је онет питао: да ли ће доиста онај књигу добити, који је најнре могне прочитати. Кад му је то мати потврдила, он отпоче брзо учити и иаучио је не само читати него је учио још и друга

лађе не могу пловити они би их дизали на леђа и цреносили. Тако исто кад су хтели прећи из једне реке у другу преносили су њихове даке лађе преко суве земље. Где су се год цриближили настајао је страх и ужас. Њихово беснило није могао нико ублажити ничим. Они нису тражили да владају или да задобију иоку земљу, као 22