Просветни гласник

180

узвишена и такав је утисак на сдушаоце нроизводила, да су се сви чудили и сваки га Се бојаОј а о науци његовој говораху, да нићо и никад није овако проповедао. Првоевепггеници и Фарисеји беху нослали своје слуге да ухвате и доведу Исуса Христа; но они се врате без њелм — говорећи : да нико овако није учио и говорио као Исус Христос. Фарисеји одговоре слугама, да нико од кнежева не верује у Исуса, а народ, који не разуме закон , нека .је ироклет. Фарисеј Никодим, тајни ученик Христов, говораше, да не треба осуђивати Исуса док се најире не иснита. Остали Фарисеји нападаху на Никодима, и с иодсмехом запиткиваху га: еда ли и он није из Галилеје ? па га уиуте да завири у свето писмо, где ће се уверити, да пророци не долазе из Галилеје. Фарисеји сгарају се да окриве Исуса Христа за његову иауку. Непријатељи Христови свакојако се стараху, да нађу у науци његовој ма шта нротивно закону Мојсеовом. Тако, они доведу ка Исусу једну жену неваљалог владања, а такав престуц по закону Мојсеову казнио се смрћу, и то убивали су камењем, и заиитају Христа, шта ће он рећи. Но Спаситељ им нигата не одговори, већ шараше прстом по прашини. Они потраже од њега одговор, на што им он рече: „Опај, међу вама који је без греха, нека узме камен, и први нек се баци на ту лгену." Чувши овакав одговор, један за другим сви одоше, јер ни један не беше безгрешан , нити чисге савести. Еад Снаситељ оста насамо са окривљеном женом, он је запита: „Где су. они који су говорили нротиву тебе? Зар те нико не осуди?" Она одговори: „Нико, Госноде." Тада јој Спаситељ рече: „И ја те не осуђујем; иди и одсад немој грешити."

Фарисеји тражаху од Исуса Христа доказ, да је он заиста Христос који је од Бога послан, говорећи, да он сам то говори о себи, Спаситељ им одговори, да о њему Бог отац сведочи. И кад би они веровали Богу оцу, и знали га', веровали би и знали и Исуса Христа, јер је он једно и исто с Богом оцем. За тим дода и ово: „Они , који слушају моју науку, ти ће и разумети истину, и та ће их истина ослободити од греха. На то ће Јудеји рећи: „Ми смо и без тога слободии јер смо потомци Аврамови." Но Исус им одговори: „Ви нисте достојни да будете нотомци тог праведника; јер чините ^наква дела која су ђаволу угодна, — ви тражите смрт праведног човека." Неразумевајући Спаситељеву науку о вечном животу, страшно су негодовали , сматраху науку Христову за безумље, говорећи : Аврам и остали прор >ци помрли су. Еад им Спаситељ рече, да је он и пре Аврама био, Јудеји се тако наљутише, да га умало камењем не убише; но он прође између њих и мирно изиђе из храма. Спаситељ даје вид слепоме од рођења. Идући снаситељ са својим ученицима, сретне једног слепцд, који се слепим и родио. Ученици га запитају, зашто се тај човек слеп родио — да ли за своје грехове, или за грехове његових родитеља ? Сиаситељ им одговори: „Нити је он сагрешио, нити родитељи његови, већ за то, да се"јаве на њему дела божја." Гекавши ово, он пљуне на земљу, па начини мало блата, којим помаза очи слепоме, заповедивши му, да иде и да се умије у силоамском купатилу. Слени учини но заиовести Спаситељевој и одмах прогледа. Људи, који су раније познавали овог слепца, тако су се чудили, да скоро нису могли веровати, да ли је заиста то он. Томе нису хтели веровати ни Фарисеји — иеирија-