Просветни гласник

204

злписшт гллнпог

ПРОС13ЕТПОГ СЛћЕТА

,,Граница је већином дриродна, али је има прилично и без јаснијих, па и никаквих ириродних бедега." На л. 11: „у Крагујевцу су угледале света прве наше више и средње школе, и други просветни заводи." „У многим њеним зградама, има велики број машина, са којима читава војска од радепика, израђује топове, пушке, мунидију п остале ратне иотребе." — и Крагујевчани се занимају занатима и трговином, али ни једпо ни друго није особпто напредно, и ако је за обоје било доста згодних погодаба, па и сама окружна друмска мрежа, која је погуста, доста згодно распоређена, и којој је Крагујевац раскрсница." На л. 12: „Она варошица (Аранђеловац) данас лено нанредује, а томе јој доприноси, нарочито много „кисела вода", која се находи више ње, са свим испод Букуље." „У своме шанцу -Гајић преклпњаше људе да не беже, али страх беше јачи од његове молбе. Огорчен кукавичлуком и малодушпошћу њиховом, и видевши како пропада и ово велико предузсће, оп прегне да погине." На л. 13: ,,Турци навалише с новим силама, војска се срнска и без боја распршта, и самога Карађорђа издаде и памет и јунаштво." „На северозападној страии, нрема ваљевском округу, граница иде донекле Љигом, а кад остави ову реку, хвата се косе онога нланинског ланца, који везује Рудаик са Маљеном, и у коме је плашша Сувобор, и на иослетку, иде до под Маљен." „Рудник је извориште многим рекама, и ако већина њихова тече кроз овај округ само малом дужином." „Почем је народ доста танкога стања, то је и трговина слаба, на и трговаца омање." „У целоме се округу говори јужни говор сриски, осем на мало места, где се говори источни." На л. 14: „У томе селу (Такову) има једна црквица, која је за другу буну српску оно, што је Орашачка шума за прву." „За све време прве буне, Милош је стајао у реду бољих војвода срискнх, али године 1813, када се та буна угаси, он се јавља у свој својој величиаи." „Милош внде да ни њега не чека нншта боље од целата, за то измакне вешго из

града и полети право у марод, који беше већ спреман, и чекаше само варницу па да нлане. Та варница прсну код Таковске цркве, а укреса је Милош, речима, које чусмо у ночетку. Србн дигоше и другу буну." „Ови успеси српског оружја, који су овако у брзо, јсдап за другим стизали, учиие, те Турци још исте годипе, с јесени, отпочну с Милошем преговоре. Преговори се ирекидоше иа томе, што Срби задобише некога удела у унутрашњој уирави, и то тако, да паша из Веограда заповеда Турцима а Милош да управља Србима." „Доцинје у току времена, неки се великаши стану бунити протпв кнеза Милоша, и тако у Србији насташе немири." На л. 15: „Отуда је родом Јово Курсула, нозната народна јуначина. Курсула није никада никаквом војском заповедао, јер у власти није находио никакве сласти, али то иије ни мало сметало, да му име буде тесно везапо са свима знатнијим бојевима прве буне, од почетка иа до краја Но сва своја јуначка дела, надвнсио је одважношћу коју је ноказао у боју на Варварину, год. 1810." На л. 16: „Ваљево .... доста напредна окружна варош, којој је у изгледу леиа будућност у свакоме ногледу, јер је у сред околине, природом врло богате, и насељене вредним стаиовништвом." „За то, кад Дахије земљом овладаше, он (Алекса Неиадовић) беше нрви, на когакоцка паде, да од њих погине." „Онда је Илија Бирчанин, један од најодваашијих бранилаца народних за време Турака, којима је био трн у оку, и кога су се прибојавали чак и у време њихове највеће силе." „Овде, на Забрежју, у то страшно време, зауставио је се киез Милош, тадањи војвода. и рекавши иознате нам већ речи, вратио се својој кући, да смишља и да ради не само како да смањи несрећу у коју народ западе, иего како да га на ново поведе оној славној али далекој мети, за коју у оио време већ сви мислише да је недостижна." На л. 18: „Родна земл>а, лаки ирелази преко острва дринских, равно и. пространо земљиште, све је то мамило војске да овуда проћу, па су се ту и сукобљавале н биле са неиријатељским бојевима."