Просветни гласник

25С

Оутра дан Спаситељ уђе у храм јерусалимски, и отуда истера све трговце, који су различне ствари продавали и новце мењади, рекавши:" У светом је писму речено: Храм мој назваће се храм молитве, а ви од њега начинисте нећину разбојничку!" За тим Спаситељ излечи много слепих и сакатих. Архијереји и књижевници, гледајући чудеса која је Спаситељ чинио, и слушајући како деца певају у цркви: „Осана сину Давидову, почеше се на то љутити, и пребацивати Христу. Но он им одговори: „Зар нисте читали у светом писму, да ће га песма младенаца прославитиV Кад је Спаситељ подруги иут дошао у храм. Архереји и старешине запитају га: „Ко ти је дао власт, и у чије име чиниш то ? Исус Христос обећа се да ће им одговорити на то питање, али под тим условом, да они њему најпре одговоре: од кога је Јован добио власт да крштава — дали од Бога или од људи ? Ово питање доведе у забуну Архиреје и старешине. Јер ако кажемо, мишљаху они, да је Јованово крштење од Бога, он ће рећи: па за што га ие нримисте? А ако кажемо да је од људи, нрети нам опасност од народа, јер народ је поштовао Јована Крститеља за пророка, и за такав одговор, народ би их побио камењем. Па за то они одговоре, да не знају одкуда је било крштење Јованово. На то ће им Спаситељ одговорити: „Не ћу и ја да кажем вама, ко ми је дао власт да све ово чини." Спасигељ изобличава Фарисеје у случају две приче. Ј. „Један човек имађаше два сина; па старијем заповеди да иде у виноград да ради. Но он најпре одговори: „нс ћу," но одма се покаје за ову непослушност, и отиде у виноград да ради. За тим отац

заповеди и млађем сину да иде у виноград, н он каже да ће ићи, али не отиде. Тада ће запитати присутне: „који је од синова послушао оца — старији , или млађи?" Они му одговоре: „старији." И Спаситељ заврши ову причу са речима: ;; Пре ће ући у царство небеско они грешници који се покају, но ви, лицемери једни ! 2. Некакав богат човек посади виноград, и преда га на чување винограџијама, па отиде. Кад је дошло време да се виноград бере, он пошље^ слуге своје да виноград оберу. Но винограџије — побише слуге камењем. Домаћин винограда ношље и друге слуге; но винограџије и с њима учинише што и с првим. Најзад, он шиље свог јединца сина, мислећи, да ће се винограџије ностидети бар сина господарева. Но они се договоре међу собом овако: Ето иде наследник винограда, ајде да га убијемо, и тада ће нама ' припасти виноград." Како се договорише, тако и урадише. Изведу јединца газдиног изван винограда. и убију га." Тада Снаситељ запита слушаоце: „Кад дође сам отац, шта ће радити с винограџијама ?" Слушаоци одговоре: „Побиће их, а виноград другоие предати." Тада Спаситељ сравни себе са каменом, који је темељ цркве божије; а законике јудејске сравни са зидарима, који не обраћају пажњу на тај камен. Фарисеји и законици разумеше, да је њих Спаситељ упоредио у горњој причи вивограџијама, који у два маха побише слуге господареве, па најзад и јединца му сина, и тако се наљутише, да хтедоше ухватити Христа, али ово не смедоше учинити од народа, јер је народ Христа поштовао за пророка. (Наставиће се.)

Издање и штампа ираљевско-српске државне штампарије

Одговорни уредник Живојин П. Симић