Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

225

шта може видети и иоказати. И не еамо да ее може видети и иоказати него ее може и надртати, ма да је цртан.е за многе баук. А за што? Само за то, што се миеди да то мора бити нешто фино и особито лено, а нико и ие мисли на то, да цртањем треба дати деци иојма између природнога и људскога, или боље о ономе што је природно и вештачко. Кад се нроучи околина као што треба и кад се добију тачни нојмови о ономе, што се у месту и околини налази, онда је ласно ићи даље. Кад деца у околини виде простор од 10, 15, 20 а често и 40 до 50 километара у пречнику и све оио што се на томе простору налази, онда је лако учити шта је срез, шта ли округ, лако је после говорити о брдима, рекама, планинама, равницама, нољима, шумама н т. д. и све то упоређипатн са оним што је дете у околини вндело и унозналоЛасно је носле одређивати и округ са округом и одређивати му иоложај у целокупној заједници краљевине. Наравно да је ово моје ласно релативно само. Свега овога, тачног нроучавања места и околине, мало има у школама београдског округа. За то ја и сматрам све знање ,.з ГеограФије, које су учеиици у нојединим школама на испиту ноказали, као врло нетрајашио и несигурно. Шта вреди то знање кад вам ученик казује иа карти све што се може ирочитати, а чим га нозовете себи и отиочнете разговор о ма коме округу, о ма којој нокрајињи онда престаје разговор. Кад еам видео како се нроучава меето и околнна и како се на основу тога проучавања наставља учење Географије, онда ме није ни мало зачудило, што у неким школама, а таквих није баш мало, не умеју ученици да се оријентишу на карти и да нокажу етране света. Исто тако нпје ме зачудило ни то, што на неким местима, из којих се виде суседни окрузи: смедеревски или крагујевачки или руднички и ваљевски (и брда у ова два носледња) деца их на карги покажу, а ^ад ја иотраашм, да дете нрулш руку н иокаже па којој је страни тај округ или нланина од његовог места, а оно иружа руку, тако рећи, на девету страну. На једноме месту из кога су се виделе рудничке планиие, захтем од детета да ми их покаже. Оно иротумара но карти и нађе их. „Покажи руком где су

су одавде, од твоје школе?" рекох му ја. Оно се окрете северу, пружи руку и рече: „Тамо су." Шта сам друго могао радити, него га узети за руку, одвести на школски нрозор и показати му рудничке планине. Овоме прнмеру има још доста сличних примера, које не могу овде наводити. Још само морам казати то, да овоме предмету ваља ноклонити озбиљнију пажњу. Кад дете прво прочита на карти име каквог брда, реке, села или варош.и, па вам онда каже, то није никакво знање. Меето оних имена могла би бити каква хоћете имеиа и оно би и њих прочитало и казало, али се то не зове знање. — Добро методски израђена ГеограФија као ручиа књига за наставнике учинила би велике услуге и деци и наставницима. 0 ]\ ограФији балканског нолуострва немам шта боље рећи. Морам само нриметити да је ово оншта оцена о геограФСкој настави у београдском округу. 4. Историја Срба. Иеторија је јединствени предмет згодан да буди, оживљава и јача љубав нрема отаџбини. У осталом било би чудно незнати, шта су наши претци радили и урадили за нас и не користити се целок пиим историјским нскуством у раду за будућност наших млађих и иаше отаџбине. Нови нрограм из Историје служи у многоме олакшању историјске наставе у основној школи. Њиме је створена могућпост да се и у Историји може у многоме применити оно методско нравило: „од нознатог ненознатијем" и „од блилЈега даљем." Новим програмом одређено је да ее Историја Срба отпочне у трећем разреду са биограФијама иредставника најновије срнске елободо. и самосталности и да се учи уноредо са ГеограФијом. Нема скоро ни једног округа у коме нема једна или више личности које су играле какву важнију улогу у најновијој нашој историји. А баш и кад се деси да у округу и нема такве личности, онда има места на којима су се збивали догађаји, те тако се онет може ночети Историја од онога, што је деци најближе и традицијоналннм животом најнознатпје, ачесто путем традиције, као познато, доводи се у свезу оно што је даље п непознатије и то иде тако поступно, док се не створи једна историјска целина.