Просветни гласник

266

УПУТСТВО ЗЛ ШКОАС-КЕ НАДЗОРНИКЕ ОСНОПИИХ ШКОЛА

духовна сиојина, којом онн свесно и самостадно свакад расподагати могу, или је може бити све постигнуто сувишним напрезаљем памћења и једино рад испита, без обзирана то да ли ће оно што се учило остати и за доцније прилике и потребе живота. Извештајима досадањих надзорника констатовано је, да је основна настава великим делом упућена правилним путем, да је истргнута из области тгустог механизма и стављеиа у службу рационалног развијања духа детињег. Према томе може се сада, када се тачно зна шта се од сваког наставника има захтевати у погледу наставног материјала, с веТаим правом очекивати да је савладани материјал доиста постао тековина која утиче на умни развитак и која се неће тако лако изгубити, него ће нослужити као основа за све јаче развијање умних и моралних способности детињих. Ако ли се на којем месту деси противно овом очекивању, ваша.ће дужност бити да рад таких наставника особито узмете на око, да га подвргнете строгој и праведној оцени и да ми предложите мере којима ће се томе злу стати на пут, како би се школа ослободила неспособних носленика, од којих пате толики нараштаји. 2. Колико је важно, да је основна настава што се тиче количине и какво'.е предаваног материјала, на своме месту, толико је исто важно и потребно да је она и по својој задаћи оно што од ње наука захтева. Ако оно што се предаје и учи у осповној школи ни мало не утиче на образовање срца и карактера, онда је настава промашила своју праву и велику задаћу; она је онда само дресура духа, која се временом мора да покаже као штетна по морални развитак духа детињега. И ако се у овом ногледу не може бог зна шта очекивати од основне школе и ако је тешко и говорити о образовању карактера у деце која се налазе под кровом школским у доба основнога нжоловања свога, опет није тешко вештом оку васнитачевом да ио свеколиким ириликама не опази у колико је дотични настаиник био у стању да и с ове стране схвати своју задаћу као што ваља. Њему ће бити довољно, ако н. пр. по дисциплини која влада у школи и по спољњем држању и поиашању дечијем опазн да се у тој школи води рачуна о васиитној страни

наставе. А зар би неумеспо било захтевати и од основне школе да су деца тачна, уредна и савесна у отправљању својих дужности (као: да су им сви писмени радови и задаци чисти и лепи, да у школу долазе уредно и па време, чисти и спремни са својим задацима и т. д.); да су уљудна и пристојна у своме понашању према старнјима; да нису упорна н јогунаста; да су упућена да у друштву према својим другарима умеју бити милосрдна и блага, готова на сваку другарску, искрену и добру услугу; да су толико нроникнута свешћу о правој вредности истине и ненрекидно упућивана од стране наставника, да се ниаад не^е послужити неистином н лажи ни према коме; да су колико толико упозната и са осталим друштвеним и моралним врлинама, како би се по свему закључити могло да су деца, свеколиким животом школским, упућена на то да временом иостану врсни гра',ани који ће и друштву и отацбини својој бити од истинске користи? 3. Све ово што се од деце тражи, моћи ће се наћи — као што се по себи разуме само онде где свега тога нма у онога који је деци живи нример и неокаљан узор свију моралних и друштвених врл^на. Ако нзвор није чист и здрав, како може бити оно што се од њега разлева? — За то ће вам бити брига, да пре свега с те стране сазнате шта је и како је, а нарочито да се, колико боље можете, уверите, какав је сам наставник у отправљању својих дужности. има ли реда, чистоће и тачностн у његовим радовима, било да се то тиче школске адмииистрације, било самога рада у школи; каквог је ионашања у јавном животу, према власгима и грађанима; да иема каквих мана које га чнне недостојним и немогућим у ноложају који заузима; да се, поред своје дужности, не занима и таким Пословима који му ие само одузимљу време и снагу за уредно и савегно отправљање редовне дужности, него и отежавају ноложај, било према властима било према поједнним грађанима; једном речју. да ли је наставцлк потпуно проникпут свешћу о својој дужности, т. ј. да је он учитељ иародног подмлатка и да му ваља све своје време и сав труд свој да посвети школи, њеном напретку и бољитку, и оној деци што су му родитељи и држава новерили с надом да ће