Просветни гласник

278

ЗЛПИСПИК ГЛАЕНОГ П1>ОСВЕТИОГ САВбТА

Одлучено је: да се и ова и остале, које буду поднесене упуте на оцепу и реФероваве г.г. Љуб. Ковачевићу, дру В. Бакићу и Дим. Јосићу. VII Г. Мииисгар иросвете и црквених аослова нисмом својим од 29. Декембра прошле год. ИБр, 14243. упућује Главном Просветном Савету програме за предавање предмета у вишој женској школи, да се претресу и удесе како ће моћи утврдити се за сталне. Пошто се пред наставним одбором налази питање о реФорми више женске школе и оснивању једне учитељ:ке женске школе : Упућени су ови програми наставном одбору. VIII Пошто је попуњено место реФерента за основну наставу и исти постављен за редовног члана Главног Просветног Савета, Одлучено је: 'да се г. др. Никола Ј. Петровић придружи наставном одбору. IX Прочитани су реФерати г. г. Борислава Тодоровића и Димитрија Јосића о „малој огледници" у преводу г-ђе Трпковићке. ГеФерати гласе: I Главном Просветном Савету Прегледао сам књижицу под насловом „Мала огледница или збирка оплта и најстаријих направа и примера, на којима се виде велики закони Физикални. За децу од 10 до 14 година, написао Ј. Јенч, нревела Милица ТриковиЛка. Прештампано из „Учитеља." Ова је књижица послата мени на преглед, да кажем Главном Просветном Савету своје мњење о њој. Ја сам се у први мах обрадовао, што је госпођа Милица Трпковићка баш ово делце изабрала, да га преведе и да на тај начин пружи нашој деци из више основне школе нријатну и корпсну забаву. Но сва та моја радост прође ме, кад прочитах иредговор и аоговор овој књижици. Ту је така збрка појмова, какве ја још ннсам нашао ни у једној књизи, намењеној нашој деци школској. Ево

шта вели писац предговора о тој књизи: „Оно, што је писац наменно за немачку децу од 10 до 14 година, то потпуно може пристати за сву нашу основну школу (а то ће рећи за српску децу од седме до четрнлесте године), и нижу п вишу, и за оне који у н.нх не нду.'" Па онда:,. као лектира (!) она је може бити веома угодна и за нашу омладину нижих разреда срсдњих школа." — Мислим да ће сви учитељи, који разбирају о посгуином развитку духа детињега, веома посумњати или у ваЛ)аност оваке књиге или у истинитост онога, што писац предговора износи читалачкој публици. Јер из ових речи излази: да су наша деца, која иду т нижу основну школу свеснија и поузданија од немачке деце, која иду у вишу основну школ}, за тим се изједначе у духовном погледу са немачком децом, на најпосле — кад ступе у средње школе — изостају са свим иза немачке деце. Шта више: оно што пристаје за ону нашу децу „која не иду ни у нижу ни у вишу основну школу" може још да буде „веома угодиа лектира за нашу омладину нижих разреда средњих школа." Оваким нредговором хтео је писац да препоручи саму садржину књиге, али уједно да подстакне у нашој млаДежи црва самохвалисања и надувености. Мора бити, да је исти писац писао и поговор „ великим и малим читаоцима" (код нас но томе и нема разлике између једних и других). Ту говори писац великима и малима читаоцима, како се научени људи неће сложити, док је света; како су Физика, астрономија и математи\,а пре ночеле и отишле у природу и пронашле како у њој бива; неке су много после почеле, и оне су мање отишле у нрироду и истражиле, како нешто тамо бива. Таке су Виологија, асихологија, историја, економија, Патологија, Психијатрија ц т. д." За тим вели писац великима и малима читаоцима (ту су ваљада и прегледачи књиге): „ви све те науке не знате — али ћете их знати, кад аорастете и ако се одате на науке." — Благо малима читаоцима, што могу да расту и да се још одаду наукама, а ви велики читаоци бежите, куд који знате! Али не — нисац има утехе и за велике и за мале читаоце на 75 страни: „Ео се не заинтересује, он ће показати, да није за науку, но за каки тежи, аростији иосао ." (Са