Просветни гласник

Г • • , ' - ■" . V ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА 27 9

науком је врдо лак посао; то зна нисадиз свога искуства). 0 ваљаности самог материјала у овој ..огдедниди" нека изрече свој суд одењивач но тој струди, а ја имам још да кажем то, да се ири превађању није много обазирало на правидности или бар на утврђена нравила српског језика; та код нас се уче правила па часовима српскога језика, али се ретко иримепују 5 практиди. Па тако је и овде јамачно ово главно начело : г треба знати физикалне нојаве и законе, а говори како сам умеш или како за најбоље нађеш, иа тако и пиши." ЈГрема томе начелу од глагола „метнути" свуда је заповедни начин „мети." Иравопис је усвојен од пеких наших листова: ,,оЛе, ладно, ома, одма, доватити, ранити (место: хоће, хранити и т. д.). —Седми падеж употребљава се на више места место четвртог. Шести падеж употребљава се с предлогом „с" тамо, где му нема места, а изоставља се тај предлог тамо, где треба да га има. Односној заменици „који" пезаиоведа ништа она именида, на коју се односи : „удар, ког је карта добила" и т. д. Између речи ијЈелепити и ирмлепити нема разлике и т. д. Из овога, што довде рекох, излази, да бих ја — кад не би било арсдговора и иоговора, и кад би се поправиле погрешке у језику — могао препоручити ,малу огленицу" као додатак ирсмији за ученике и ученице вигиих оеновних школа. 15. Јануара 1885. У Београду ^Димитрије ј ЈоСИ-Б професор учитељске школе

II Главном Просветнои Савету Прегледао сам „Малу Огледницу", коју је написао .1. Јенч, а с немачког превела Милица Г. Триковићка. Делце именованог писца није цело иреведено, већ су изостављени већи и тежи огледи. И тиме је ова књижица удеснија за наше прилике. Но у њој има неколико иогрешака, које јој се морају замерити. Тако и сам писад вели, како се барски гас запаљује без огња, и тиме хоће, да објасни луталачку светлост. Ово нак не стоји. Барски

гас није самозаиаљив. Преводилица учинила је ове ситније погрешке: На стр. 42. излив тоилоте место зрачење. На стр. 44. у нетом огледу није казано, да левак допире до дпа чаше. А у седмом огледу није речено, да се Флаша нануни водом и цевчица само мало, већ је казаио да се цевчица напуни до ноловине. На стр. 58. стоји: „Светли зраци косо ирелазе" место кад светли зраци косо прелазе. На стр. 64. има: „од масних електрински удара" м. од малих електринских удара. На стр. 74. „Ако је сад њоме заливаш, салата ће ироклијати" место Ако семе заливаш и т. д. У предговору се вели, да је ова књшкпца као лектира угодна. То је иогрешно речено, јер оваке књижице нису за чнтање, већ су упутнице, да се ио њима чине огледи. У ноговору незгодио се вели, да су неке науке више а неке мање отишле у природу и међу осталима паводе се Математика и Историја. На завршетку вели се ; „а најбољи је онај који је и вредан и марљив, па ма штаоирадио." Дакле значи ма и рђаво радио« Погрешке у језику налазе се оваке : спустн на дну мора, оба стакленцета водом и шииритусом, један немачки члаи превођен је на више места, одоздо (м. оздо,), разтегнути, водоник (м. воденик), на стр. 34. залеич крајеве каквог ирстена, место око каквог прстена, ал, светлећи гас, напунн с водом с песком, обмотај са артијом, изгледа ће. Ова књижица врло је малена, да би се могла давати као дар ученицима више основне школе, који уче Физику ; а поред друге које књиге била би користан дар, нарочито варошкој деци, ако се при том не би гледало на оно мало погрешака, што су горе споменуте4. Фебруара 1885. у Београду. ЈзОРИСхЛАВ Ј. Јодоровиђ прооесор. Главни Просветни Савет нашао је да се иста књижица не може употребити за награду ученидима, јер није удесназату потребу. РеФерентима одређено је ио 10 динара. С тим је састанак закључен.