Просветни гласник

ЗАПИС1ШК ГДАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТЛ

281

Пре свега мишљења смо, да би се научним речником српских назина, који би обухватио све научне термине из природних и математичких наука у нашој књижевности, подмирила осетиа потреба нарочито кад би сакупљени материјад за такав речник у своје руке узедо, критички нробрадо, научно уредило и ауктотитетом својим санкционисадо Учено друштво. Тим би се створила једна и једнообразна научна номенклатура и тчрминодогија,- што би но нашу књигу бидо од големе користи. Што се пак тиче пдана г. Стојановића, мишљења смо, да би се исти имао изменити на овај начин: а<1 б) да се нред речи „датинске термине" дода .грчке и" ас1 д) да се узму називи и из „Математике, Физике и Хемије." а<1 е) да се за сваку реч посебице наведе извор, и то тачно (име писца, деда и на којој страпи). К овоме да се дода још и ово: 1) „Где за исту ствар има више назива, нека се сви скупа унореде бидо по писцима, било по провинццјама." 2) „Где се туђа реч као термнн употребљава, нека се наведе, из ког је језика и којом би се нашом речју могда заменитн." Код помена извора, из којих је црнао грађу, имало би се приметити. а<1 2) нека се помменце наведу и онн писци, који су због и т. д. изостављени. а<1 В) нека се поименце наведу и радови Хрвата и Срба у Аустрији. . а<1 4) нека г. писац код сваког новог термина наведе, у ком га је крају народа чуо и нека означи, које је термине сам склонио. Најпосле. 5) нека се обазре и на' сличне термине остадих сдовенских племена. Ако г. писац по овом плану ирикуни довољно грађе, и ако комнсија. којој иста буде на оцену дата, нађе да је иисац прибирајући материјал обратио довољну пажњу на све горе учињене напомене, онда смо за то, да се цела грађа од г. Стојановића за пристојну цену откупи и као грађа нашем Ученом дру-

штву спроведе, које нека стадно утврди и оиредели, који ће се називи у школи и књижевности употребљавати. 20. Фебруара 1885 год. Београд.

ОРЂЕВИЋ

ј ЈОВАН ■јз ј^.ОЗАРАЦ Главни Просветни Савет налазећи да један човек није у стању тај посао по том плану израдити како ваља, већином гласова одлучено је: да се понуда г. Тасе не ирими иити да се с њиме у томе ногледу ступа у какве нреговоре. С тиме је састанак закључен.

САСТАНАК СС1ХУ11 13. Марта 1885. у Београду Билк су: потпредседник арх. Н. ДучиА; редовни чланови: Јосиф ПециА, Д-р Н. Ј. ПетровиК, Свет. ВуловиК, Љуб. Ковачевип, Ђ. Козараи, Драг. Плајел, Јеврем ИлиА; ванредни чланови: Јов. ЂорђевиИ и 11. Никетић. Пословођа Жив. П. СимиА. I Ирочитан је и иримљен записник 266. састанка. II Пословођа је саопштио да је г. Миодраговић изјавио да не може примити да нрегледа и оцењује букваре, који се на расписани стечај поднесе, јер и он сам израђује један буквар. Оддучено је: да реФеренти за букваре поред пређе одређенога г. Бакића буду јоште 11 г.г. др. Н. Ј. Петровић и Дим Јосић. III Ирочитан је реФерат г. Борислава ТодоровиЛа о „Познавању природе" од Петра Никетића. РеФерат гласи: Главном Просветном Савету Прегледао сам нослато ми дело у руконису: Познавање Природе за III разред основне шкоде. Удесио Петар Никетић. 3(3