Просветни гласник

282

злиисник ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ СЛВЕТА

На непуних једанаест табака напнсано је Познавање и неговање човечи.јег тела, иоаиавање животиња, биљака и минерала, што је иронисано наставним ирограмом за III разред. Познавање човека не захвата у овом рукопису ни нуну ноловину табака, а уједно с неговањем тела износи само један табакМени се чини, даје ово мало. Ово је управо мало више, него што је казано у самом програму. Оволико о човеку знаће свако дете пре него што пође у школу. И ако се не би што више казало, онда би боље било, да се и с овим познатим узалуд не проводи време. Осим тога народно знање познаје више на човечијем телу него што је овде написано. Тако на глави се ие помињу; бркови, јагодице, обрве, капци с треиавицама, сузе, зеница, повије на челу између очију, ноздрве, иодбрадак или подвољак, вита ребра, бедра, чашица на колену, гњат и т. д. Школа треба да прошири знање, да га утврди и доведе у неки ред. Од онога што има у програму, овде није сиоменут душник и једњак. Но и ово што је мало нанисано, није све правилно. Тако у иочетку где се набраја како се шта зове споља на човечијем телу, на један нут долази овака реченица: „Кад метемо руку на леву страну груди, опазићемо да нешто унутра бије, то се зове срце ." Да ли је овим што казао о срцу? „Наше тело расте до 5 стопа." Сад се више не рачуна у стопама. Код набрајања назива на глави стоји: „на лобањи теме и потиљак," а мало ниже: стражњи део врата зове се потиљак." Да не исписујем све погрешке редом, зауставићу се само на неким местима. Ево како је погрешно описана змија (отровна): „Тело нешто дуже од два аршина, тело покривено тврдим љускама. чује врло добро. два су реда зуба посред вилица, змије иду по суву врло добро, у пузању много помаже кичма," место тело нешто дуже од 60 см. јер 2 аршина чјпји скоро метар и по, тело иокривено крљуштима, чује врло слабо, два су реда зуба по нендима, змије пузе, у нузању номажу им ребра. Отровне зубе зове предњи зуби, а то су зуби са стране или очњаци. „Змије имају немиран језик, који ма да нам задаје страха, опет га се не треба бојати, јер нам не може пикакав вред нанети, но

им само служи за пипање." Али шта ћемо с отровним зубима, који су онде, б.шзу језика? „Женка снесе јаја у лишће, или дуиље на дрвећу." А требало би казати да змије отровне ра^ају живе младе змијиће. „Ребра нису срасла у змије." Ово би имало смисла да се каже, кад би се говорило о змијама носле корњаче, јер су у ове ребра срасла. Тако опис змије отровне не слаже се ни с једном змијом, већ пма по нешто од неколико змија скупљеио уједпо. А како отровна змија шаран долази у IV разреду, разуме се да је требало узети у III разреду другу отровну змију то јест камењарку или грабарку. Да пређемо на биље. „Буква расте у висину 40 до 60 метара" место 30 до 35 метара. „У дебљину три метара." Дебљипа се двојако исказује, у иресеку (иречнику) или у нојасу (обиму). Овде се не зна, штајеузето. „Буква се налази но свој Европи, на и код нас." Дакле нрво у Европи, па после код нас. „Љшћем се пуне јастуци и сламњаче." Буково лишће се сасуши и лако се троши, с тога сумњам, да би за ово ваљало. „Јелењаци (бубе) нодгризају младом стаблу корење." Ове бубе живе у натрулим деблима. а не на корењу. Почеци су код биљака, а и код животиња на више места чудиовати: „Има једпа биљка, која расте обично по урвинама, путовима, на и по самим њпвама. То је буника." Да не бих ово дуљио, узећу који минерал, а сви минерали су исписани на једном табаку. „Нишадор заудара на мокраћу и онај мирис који је у коњушницама." Не стоји, јер је нишадор безмирисан. „Образује се нри труљењу биљака." Тако1,ер не стоји. „Нрави се највише од смесе мокраће, креча и т. д." Овако казано није ни за хемичара јасно, а камо ли за децу. Осим тога нишадор се гради на други начин мпого више него из мокраће. „Узима се за бојадисање." То не стоји, јер се нишадором не бојадише, већ би се иравилно казало: \зима се у бојарству. „Галица на ваздуху изветри и постане бео прах." Како да изветри и да иостане бео прах? А то би се казало: из галице изветри вода, а остане прашак од безводне галице. Камено ул,е и асералт (земљана земља) описани су као једап минера!. „Камено уље употребљава се за црни восак, а помешано са песком за прав-