Просветни гласник

286

злписпик глАвиог

IV Г. Свет. Вуловић нрочита нов предлог који потпомалсу још неколико чланова — о томе: како бн се за основне мушке и женске школе добило што више и што способнијих учитељака. Главни Просветни Савет саслушавши при претресању предлога о засебној женској учитељској школи разна мишљења и уверивши се при том о многим тешкоћама и незгодама тога предлога, те тражећи што бољи начин за нодмирење оне потребе, већином од 7 противу 2, — један се уздржао од гласања — примио је овај нови предлог, пошто га је у неколико изменио и поправио и одлучио: да га, као своје последње мишљење о том предмету пошље господину министру иросвете и црквених послова заједно са оним, што је досле по овоме у Главном Просветном Савету рађено. Тај нови предлог гласи: Предлог Главног Просветног Савета о томе: КЛКО БИ СЕ ЗА ОСНОВИЕ МУШКЕ И ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ ДОБИЛО 1ТЈТО ВИШЕ И ШТО СПОСОБНИЈИХ УЧИТЕ.БАКА. Главни Нросветни Савет предлаже ово: 1. Да би се за основне мушке и женске школе добило што више и што способнијих учитељака, у учитељске школе у Београду и Нишу примају се и ученице, које хоће да се спреме за учитељке. 2. Ученице се примају у учитељске школе из III разреда гимиазије или из III разреда више женске школе, и по свршеним наукама имају иста права као и учитељи који су изучили учитељску школу. 3. Ближа нравила о благодејању ученица, о нарочитим предметима или вештинама за ученице и т. д. као и сва друга ближа наређења прописаће г. министар просвете и црквених послона. Према овоме Главнн Просветни Савет не налази да је нотребпо да се установи засебна женска учитељска школа. Газлози су Главном Просветном Савету за ово: I Екопома.и. — По овоме предлогу уште1уу,је се просветном буџету издатак за целу једну нову школу, који би износио годишње

најмање 50 до 60 хиљада дипара. Осим то.га се уштеђује оно, што би се нрвих година морало издати за набавку школског намештаја, учила, књига, уређење кабинета, канцеларија и т. д., што може износити годишње — преко обичних трошкова — 4 до 5 хиљада динара. Могло би се рећи, да ова уштеда није оволика за то, што би се доласком ученица у учитељске школе број ђака умножио, те да би се тога ради моралн отваратп паралелни разреди, умножити наставничко особље и т. д. Биш да је и тако , опет би се по овом предлогу на чисто уштедили ови издатци; на плату и стан засебног управитеља, на трошкове канцеларијске, на награду деловођи и библиотекару, на плату разредним васпитачицама, на засебпа школска учила, библиотеку, кабинете и т. д. Али нијв онако. Познато је да у нишкој учитељској школи има врло мало ученика. Ученице дакле, које би из ниже гимназије, ниротске, врањске, лесковачке, крушевачке (а можда и из других) делазиле у нишку учитељску школу, не би за више година ни у колико умложиле државни трошак на ту школу. А што се овде још само од себе казује то је вредност и значај већег броја учитељака родом из оних крајева; а тај би број знатно био мањи у засебној женској учнтељској гаколи у Београду. Ни учитељска школа у Београду не би се одмах првих година препунила. У ту би школу долазило највише учепица из III разреда више женске школе. Садашњи број ученица III разреда ове школе истина је велики; али од тога броја треба иоловину одбити, која или не мисли да се ода учитељском позиву или не може да се ода због разних препрека. Па онда, и по овом предлогу и по ранијем предлогу за закон о женској учитељској школи ученице треба да уче ссдам година (осим основне школе), док постану учитељке, а до сад су училе у вишој женској школи иет. Две године више чине мпого за наше прилике у онште — те и ово ће смањити број учитељских приправница за повише првих година. За то би пренагљено било држати, да ће се београдска учитељска школа по овом предлогу препунити, као год што би пренагљено било због овога предлога или због могућне нове женске учитељске