Просветни гласник

ЗЛНИСНИК ГЛАВИОГ ИРОСВЕТНОГ СЛВЕТА

287

школе затварати одмах досадашњи извор за намирење ове потребе, т. ј. извршити одмах иреустројство више женске школе, која је досле учитељке давала; јер би у овом случају могло доћи, да би иосде неколико година, морали у оскудици, ностављати учитељке без икакве школске спреме, које би се самоучки после спремале за учитељски испит итд. II Просветни. — Оно што се желело и жели постићи засебиом учитељском школом, ие може се ностићи том школом данас и за дуго још од данас. У нас нема иотребнога броја наставничких снага за средње школе. Велика школа, која их готово једино даје, даје годишње од ово 4—5 година по 3—4 наставника, број мален и за текућу потребу. Од куд би се добило 7—8 редовних наставника занову женску учитељску школу? Управитељ би се морао наћи; али 6—7 редовних наставничких места (имајући на уму, да би то требало да буду вешти, испитани проФесори, а не млади и неуки предавачи) не би се могло попунити ни за више година. Поставили би се дакле, хонорарнм иредавачи, а то ће рећи људи којима је главиа дужност негде на другом месту (често таком које само за се ингге целога једног вредног и савесног радника), који поред те главне дужности имају још пуно других дужности и послова (у Главном Просветног Савету, у разним комисијама, ученим и другим приватним друштвима). Хонорарна настава гора је од ма какве редовне наставе и поред појединих ретких изузетака савесних и одушевљених хонорарних наставника, које ће баш то ретко одушевљење пре времена истрошити и за државну службу онеспособити. Један јединп разлог за установљење засебне учитељске женске школе био би као: обзир на школску дисциплину и школски морал. Али се данас у Србији у средњим школама уче заједно одрасле ученице и ученици и онај обзир не страда ни мало код добре управе и осталих, (породичиих и т. д.) ирилика; док опет нри највећој стези и при са свим одвојеној настави, тдј обзир може да страда, ако су зле остале прилике. Осим тога познато је, да има и српских учитељских школа, где се од толико година уче заједно ученице и ученици. Али и у за-

себној женској учитељскоЈ школи — кака би имала бити по рапијем предлогу о том — није ујамчена неновредност онога обзира толико, да би само тага ради требало подићи засебну женску учитељску школу. Кад се нека потреба просветна може нодмирити бољеи еконолшчнијс , Главни Просветни Савет држи да је онда тако треба и нодмирвти, баш и кад би све остале просветие потребе биле иодмирене. Али је иознато, да је свим осталим нашим просветним установама преко иотребна иомоћ и иоправка. За то се Главни Просветни Савет нашао нобуђеи, да овим садашњим предлогом замени предлог закона за ж.еиску учитељску школу о коме је досле размишљао и већао и да га као иоследње своје досадашње мишљење о овоме предмету саоишти госиодпну министру просвете и црквених послова. И ако се цео овај предлог узме и само као покушхј (а то и јесу у главном све нове установе) он и као такав у сваком погледу стаје много мање него ма који други и може се лако, и без великог рушења, иокајати и ноправити. 5. Априла 1885 год. . у Београду. С тим је састанак закључен. САСТАНАК сеххш 10. Аирила 1885. у Београду Били су : председник Дам. Леши/1; редовни чланови: Ј. ЛециА, др. 11. Ј. ПетровнИ, Сиет. ВуловиИ, Дрчг. С. МилутиноииД, нрхни. Н. ДучнК, Драг. Плајел, Јевр. ИлиК; ванредни чланови : Мил. АндонивиК и Јов. Г Бир1јевић. Пословођа Мпл. МарковиК. I Ирочитан је и иримљен записннк 271., ванредног састанка. II Прочитано је иисмо г. министра иросветс и црквених иослова од (3. ов. м. НБр. 3040. којим се упућују Главном Иросветпом Савету иет комада књижица с молбом да исти нзволи дати своје мишљење о томе, би ли се молае уиотребити ове књижице за поклањање заслужним ученицима основпих школа о великом годншњем исииту и у којим разредима?