Просветни гласник

290

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРООВЕТНОГ САВЕТА

Ова књижица, намеаеиа да послужи као ручва учитељима основних нжода у настави из ГеограФије, не одговара својој дељи. Писац је истина удешавао да расноред материјала буде сличан књизи г. Милићевића — „Кнежевине Србијеали није умео. да одабере онолико грађе колико је нотребно, нити да је онако уреди, како би наставници имали у рукама краћу и удеснију књигу своје отаџбине. Место тога он је чинио много хотимичних и нехотимичних погрешака, које иобијају цену његовој школској књизи. Докази о томе нритврдиће моју оцену. Могло би се мислити да писац избегава бележити нрироднегранице окрузима сигурно с тога, што је намеран колеге да упозна најпре са земљиштем њиховим. Али баш томе најнотребнијем делу геограФије он ноклони најмање пажње. Тако н. пр. од планина и брда окр. београдског номиње само Авалу и Еосмај. Истина недагошки разлози бране да се ученици не товаре многим именима, али они нису ништа сметали г. Стојановићу да уброји још коју планину, пошто књигу учитељима намењуј е. Иста је срећа задесила реке и лековите воде нашег краја. Београдски округ има, само Тоичидерску реку и Раљу, а од киселих вода оне у Вишњици и Калуђерици, у геограФији г. Стојановића. Г. Стојановић изабра Авалу за сместиште рудног блага и упућује колеге да сами траже даље по округу каменог угља и других природних производа, којих, вели има на много места." Ни речи о каменим мајданима који су толико корисни Београду и околини. Од места важних ио старини помиње само београдски доњи и горњи град, споменик погинудих Срба 1807 наВрачару, „Л.етњнковац 1 ' књаза Милоша и Кошутњак у Топчидеру. Ни један маиастир цркву или градиште. Говорећи о Београду као о вароиш и престоници писац је заборавио да помене да има суд и за варош, као што има и иолицјиска управа. Државним и хуманитарним усгановама наменио је чудноват карактер: „министарство Финанције води рачун о новцима у земљи; Српско Учено Друштво за то је, да чува српски језик од квара; Народна Библиотека чува много књига, а музеј је пун остатака

| разног оружја. Осем Ученог, нољопривредног и лекарског друштва нема номена о другим друштвима и удружењима приватним и државним. Апедаторијској конзисторији, архијерском сабору и јерархичкој уредби нашао је места на крају списа, у прегледу. Позориште и споменик кнеза Михаила само узгред помиње, без икаквог објашњења ради које су цељи подигнути. 0 Гроцкој вели да је стара варош, још од Римљана. Г. Мидићевић је са двоумицом поменуо да је на њеном месту могао бити стари Тршорнијум. Имао је разлога што је тако учинио, јер у науци у новије време превлађује мисао, да Трикорнијум треба тражнти код Ритопека. Исте погрешке налазимо и у осталим окрузима. Тако у смедеревском округу номиње писац од река само Јасеницу и Језаву, отоку моравину. Не вели да код Паланке имају две, а не једна кисела вода. Од знатних места наводи само Кулич, а о толиким другима, којима не номиње имена, вели да доводе своје порекло из времена римског и аустријског. Осем смедеревског града ниједне в&ше цркве и задужбине. У Паданци није Милош по Кара-Ђорђе нреговарао с Турцима. Милошу се ту заклео народ на верност као кнезу 1826 год. Крагујевачки округ има од пданина само Венчац, Букуљу и Котденик и од река Гружу и Лепеницу. „Руднога бдага доста је," вели г. Стојановић, само пгго не каже колегама где је. Од знатних места зауставио се само на Топоди. У том смислу могао бих и даље продужити, бележећи непотпуност грађе Драљевине Србије" по свима њеним окрузима. То понављање једногнесистемно изведеног нлана, само би притврђивало оно, што досада обележих. Остављајући на вољу Главном Просветном Савету да ноднесем доказе и о другим окрузима, ако затражи, хитим да се задржим на недоследности списа г. Стојановића. Писац је ставио себи задатак да говори само о старинама од големог значаја. Тако нас унознаје са црквом ; Студеницом, Жичом, Љубостињом. Каленићем, Манасијом, крушевачком Лазарицом, Троношом н Рачом; али не номиње смедеревске цркве, Горњака, Букова Манастира, св. Тројце Тимичке, свете