Просветни гласник

303

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ИСЛИТ1МА 3/ 0СНОВНИМ Ш^ОЛАМА 1888—84 школсжу годину

XVIII ИЗВЕШТАЈ Жикана Живаиови1.а 0 основним школама у Ниту Госиддину мишлстру аросвете и црпвених иослова Господин министар изволео ме је актом својим од 15. Апрнла о. г. ПБр. 3443. одредати за надзорника осн. школа у Нишу, да заједно са г. Миленком Марковићем, нрегледам. (на мене нрииадајући) део основних школа у месту. Еакав је уснех у школама које сам ја нрегледао, означено је у посебном извештају. 0 самој настави имам да речем ово : Метод или начин иредаваџа може се казати да је непрекидна тежња за бољим и савременијим. Наравно у томе напредује сваки за онолико колико је и сам кадар. Ко је учио школу учитељску стоји боље, ко иије стоји лошије, али труде се сви. Који је предмет обрађен, да учитељи имају потребне „требнике" т. ј. ручне књиге, као. н. пр. Упутство за нредавање рачуна, или буквара, такви су предмети лакши а по уснеху бољи. То је опште правило из кога се да закључити како који предмет стоји, кад се зна и каква је литература тих предмета или струка. Стварање ваљане школске литературе а нарочито књига за учитеље у виду уцутстава јесте једна од првих потреба. Еад би имали учитељи добро израђене н обилате ручне књиге, не би ни онда практична предавања бнла излишна, али не би била овака као до сад. На таквим предавањима не би држава имала иотребу да одре- ! ђује велики број наставника да уче учитеље самој кауди — но само педагоге да они руководе што више нрактичних предавања са давањем теоријских — само из педагогије (теорије) а практичне (методске) напомене довољне би биле само при критици држатих предавања.

8а усПешан рАд у школи Дужно је да сћ -,н4црт програма" но коме се сад предаје у основној школи замени са детаљним и оиширним, ирограмом из свију иредмета, који програм не би дао места сумњи да ли је боље ово или опо или да се једна животиња са малим варијацијама предаје и у II и у III па и у I V разреду, тако исто биљке и минерали. Но и сами програми требало би да за собом имају литературу. Не треба прецењивати учитеље: и ако се сваки од њих труди да што боље ради, ипак ко их је више година узастоице посма г Грао овако при Ис= питима, не може а Да не изрече свој суд да су у млогих позитивна знања врло скромна и оскудна. Овде дакле помажу још само књите, и то књиге на избор јер сваки не уме сваку књиту Да чита И да је разуме, а још мање да из ње уЗме што је за основну школу. Најиосле о појединим предметима имам да кажем ово: I Наука ХригиКанска — одликује се све више преоблађењем слободних припоВедака. место догматичкога учења без разумевања, Програм је целисходан и умерен. II Сриски Језик — читање махом добро. Граматична страна тако исто. Причање прочитанога већ не иде. Еад год се захте да дете слободнО прича, оно с места склопи књигу и говори — али опет оно и онако како је и читало. Ја бих се ту увек помагао говорећи: немој да ми говориш како си читао, наго кажи као да си ти то гледао како је било. Писапе све боље. Томе донриносе млого ови уредни ирописи, у којима је и преглед (прва врста) и размер линија н нагиб слова а уз то и прилична артија. Ја сам у својим ранијим извештајима често и млого говорио о штетности унесених мадарских ирописа, но они су сада већ реткост и ваља их овим лепим нроизводима наших калиграФа и наше печатње гонити и истискивати: они су само од штете. Мислим да није нужно да помињем да читанке III и IV разреда нису добре ни с