Просветни гласник

304

које стране ни но Форми ии но садржини својих чданака. Добро би бидо, промене ради, да министарство одреди да свака шкода држи неки дечији дист, нпр. „Невен" иа да се нромене ради чита што депо и ново. Честим читањем једног и истог не иду деда — како се види — у догично, но из механичког у врдо бесмисдено и нелогично читаае, говорећн често читаве редове идн чланчиће на памет. Код нових чданака, несмица и т. д. то иије могуће. Декламовање — добро. Но избор песама често је врло неупутан. Негде се чују несме које и у 1 или II р. декламују а не разумеју их деца, Бог зпа, ни у IV, тако су високе и тешке. — Програмом би ваљало тачно одредити ако не баш песме поименце то бар род њихов, и где се налазе; а удесити их према разредима. III Словенско читање — прилично, али мадо разумевања. Овде би ваљало са свим нову књигу удесити, где не би бидо само „шестопсалмије" или какве „катизме" дакле нојезије цара јеврејског Давида, него лепе приче из Старог и Новог завета које говоре о извесним људма или догађајима, али тако да се поред словенског текста налази и српски нревод: за децу је то с ночетка врло нужно. И опда би читање чданака (прича) на словенском језику било однста од користи и допуњавало би се науком хришћансксм. Овако је терет учитељу, а неразумљиво ђаку, по томе се своди само на мехаиизам и више ништа. IV Рачун — добар. Само још, кад би учитељи што више црпли материјал из богатога уиутства, које им је па расположењу. V Земљоиис — са расположајем материјада на III и IV р. мдого се денше предајеКарта балк. нолуострова (од Карића) чинн не мале услуге. VI Сраска историја — добила је депши кодорит са својим биографијама у III р. У IV р. тако исто, само што је предавање у IV р. врдо тешко због немања књига, које би садржаваде у себи и нешто више и нешто денше но што су само године или смењивање личности, што се огледа у иитањима: „Ко Је дошао после тога и тога на владур" и т. д. VII Познавање човека и дијететика; а тако исто :

VIII Јсстаственица — и ако би у теорији изгледадо да као описне науке треба да.стоје најбоље ипак у практици ио мом схватању стоје најгоре. Узрок је томе — незнање и немање књига. У овим предметима или се не изађе из круга неколико животиња, или ако се ко креће у систеии не уме да сиђе у поједииости. Ученик пак не верујем да је икад, при овој настави, могао добити ту замисао да зоодогија говори о млого животиња које сачињавају једну целину почев од најстрашнијих до најнижих иди обратно. Вечито: нас, мачка, кокош и т. Д. А у ботаиици све неки погледи корисности, економије, домазлука и т. д. свега има само не науке. Исто тако и код минерала. Ја сам мњења да се зоологија не сматра као сточарство или ботаника као воћарство, иди минералогија ио којој се учи ђубрење њива или сољење јела и т. д. Предмети се ови морају учити као наука по себн. Сточарство, зеље и поврће, воће и усеви — долазе у свој програм, у пољску иривреду. По томе дакле животиње и биље које се „једе." Духу не треба баш она храна као и желуцу. А по лредавању јестаственице као да ће изгдедати да се то у иастави изједначидо. Овде су књиге најпотребније. У моме извештају, који сам имао част (назахтев Гдавног Иросветног Оавета) ноднети о Зоологији од г. Василија Љубичића учитеља ја сам о томе и више говорио и навео Зоологије и ботаннке и минералогије које бн ваљало превести иа наш језик са немачког. То исто важи и за познавање Човека и негу теда. IX Цртање — још не доноси никаквих резудтата, ади бар извесних иочетака. Вежбајући деца руку и око добијају појам о нравилности облика нриродних н вештачких. Још би више ваљало овом нредмету покдонити пажње одређивањем шта да се црта и израдом хартија са тачкицама, по којима би се извесие правидне Фигуре даде цртати. X Иевање — нрилично. — Као за декдамовање тако и за певање песама треба одредити програм. И кад буд) практична нредавања ваљало би да ко учи учитеље и певању. XI Гимнастика — не иде никад изваи врстачних (редних) радова: рукама, ногама,