Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

305

прегибање тела и нешто мало „обртања." Праве гчмнастике нема, јер нема онога на чему се и са чиме се ради — нема нигде никаквих справа. Деца радо раде гимнастику као што радо и певају. Требадо би ставити у дузкност да ночетком идуће шкодске године буду најнужније справе начињене, но увек према узрасту и величиии деце, јер неспретне справе често повлаче за собом угањавање руку (н. нр.,на разбоју кад је широк). XII Женски рад — добар. Но ваљало би да је више практичан него китњаст. У већим варошима за најстарије разреде (IV, V и VI) требало би да општине купе шиваћу машину, разуме се на којој би учитељка и сама умела

да ради ; јер то је једна заиста и згодна и целисходна справа, нарочито за куће са мдогобројном чељади. Овим сам исцрпао у главном све што би се имало рећи у извештају, имајући на уму главније мане и недостатке, наравно према моме личном схватању. На Петров-дан. 29. Јуна 1884 год. у Нишу. Пониани Господина Миаистра, Ј>Кив. ^К ивановић проесор.

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

од

Д^ЛЕКСАНДРА јоЕНА

(Наставак) Дељ ове тачне анализе јесге да скренемо нажњу на сумњив карактер,

какав имају све забаве те врсте, и да са свим прецизно објаснимо онај добро познати шакат, да шала стоји сваког тренутка у опасности да се изокрене у збиљу. Или другим речима: онај елеменат задовољства, који се налази у рушењу и злоби, може сваког тренутка да плане, те тако из шале и игре да постане истина. У играма и забављању између мачића и кучића, то се често тако изметне, па и код деце и .код младежи ово је увек у играма сталан камен спотицања. Исто је тако оиасно давати идеална задовољства осећањимг освете и злобе. Приче о појединим осветничким делима могу врло лако ону наклоност злоби цреко сваке мере

тању. Кад се укор или неодобравање пооштри још и љутњом, онда улива много јачи сграх. Онај, коме је у љутини приирећено казном, очекује много већу и оштрију казну него кад би му се принретило без љутње са свим мирно. Ло томе природно излази да љутина може помоћи у дисцинлинарном погледу. Међу тим ово се не може овако у целоме узети без икаквих ограничења. Наравно свако новећање строгосги утиче јаче на заплашавање, па ма какве штете од прекомерности и неумерености у томе постојале. Али љутња се појављује у настуннма и разјарености, и с тога њено суделовање шкоди дисцинлини. Она чини те се губи духовна равнотежа и на тај начин не може бити одмерености ни

ојачати. Исгина деца примају и схваћају сталности. Пошто је она јарост од љутње

овакве ствари врло лако и радо, али ииак У њима је само једна врста претоварености, којом се најрђавија места најбољих осећања развијају. Васлужује да се напомене још један други одношај наклоности љутњи у васпи-

прошла, онда обично долази такво душевно расположење, које није згодно за одмеравање казне. Љутња може много учинити у дисцинлини, претпостављајући да се страсност може зауздати. Има једно обично држање 39