Просветни гласник
319
лесна и у тавници, па те не поелужисмо ?" На то ће им Спаситељ рећи: „Почем висте чинили добра дела другим људима, то нисте ни мени ништа учинили " И тако ће праведници отићи у вечно блаженство, а грешници у вечне муке. Спасител. нредсказује своје страдаае. На два дана пред пасху, Опаситељ је предсказао о своме страдању и скорој смрти. Архијереји, књижевници и старешине јудејске беху се скупили у кући каја®иној, и реше да ухвате Исуса Христа предајом, и да га убију. Но ово крвно дело нису смели учинити баш на сами празник, јер се бојаху од народа. Јуда Искариотски ученик Христов, дође к њима, и погоди се да изда Христа за тридесет сребрника. Но пре ове нредаје Спаситељ је имао да изврши још једно важно дело, а то је, установа свете тајне причешћа. Тајна вечера, и ирање ногу ученицила. У први дан, кад се започињу јести пресни хлебови по обичају јудејском, и кад се коље пасха, Спаситељ заповеди Петру и Јовану, да приготове за њега и остале апостоле пасху. Ова два ученика запитају га: „где велиш да идемо и да ти пасху снремимо?" Христос им заповеди да иду у варош, и тамо ће срести једног човека који воду носи, пођите за тим човеком, рече Исус, и кад у његову кућу дођете, ви му реците: да Исус Христос жели у твојој кући јести пасху. Ученици изврше што им Опаситељ препоручи. Дођоше у варош, нађоше човека коју воду ношаше, пођоше за њим, и он им показа собу, у којој ученици спремигае све што је нужно било за вечеру. Кад је Спаситељ сео за вечеру, он се одмах дигне, скине са себе горњу хаљину, успе воде у умиваоник и узме убрус, па поче својам ученицима прати ноге, бришући
убрусом. Дође ред на апостола Петра, да и њему ноге опере. Но Петар ће речи: „Госиоде! зар ти да мени ноге лереш V Но Спаситељ му рече: „Тизасад не знаш зашто ја то чиним, но доцније ћеш знати." Али му Петар одговори: „Ја не ћу никад допустити, да ти мени ноге опереш." На то ће му Христос рећи: „Ако ти ноге не. оперем, ти више немаш самном посла." Уплашен Петар рече Христу: „Госноде! не само ноге, но и руке и главу опери ми." Христос му одговори, да треба само ноге да му опере, јер је сав чист, и да су и остали ученици чисти, али не сви. Ово је Христос за то рекао, што је унапред већ знао, да ће га Јуда издати, па му је овим речима то издајство наговестио. Апостоли не знајући да се ове речи тичу Јуде, врло се ожалостише, и редом — један по један запиткиваше Исуса Христа, који је тај који ће га издати ? На то ће им Спаситељ рећи: „Онај, који умаче хлеб у сланик заједно самном, тај ће ме издати, (а баш у то време, кад и Спаситељ, Јуда је умочио хлеб у сланик), и тешко томе човеку! боље би било да се није ни родио на свет. Апостол Петар замоли Јована, да запита Христа, који је међу њима издајник. Опаеитељ му одговори: „Онај, коме дам залогај хлеба умочен у со." И Јуда Искариотски запита Опаситеља, еда ли није он тај, који ће га издати ? Спаситељ му одговори : „Ти велиш." И давши Јуди залогај хлеба умочен у со, рече му: „Што си наумио да чиниш, чини брже." И Јуда је одмах отишао. Ватим се Спаситељ обрати својим ученицима, и препоручи им да љубе један другог, јер ће их свет по томе најбоље познати, ако буду имали љубави међу собом. После тога узме хлеб у руке, благослови га, преломи и даде својим ученицима, говорећи им: Узмите, једите, то је тело моје." Па онда узе чашу с вином, и благодаривши Богу, даде је уче-