Просветни гласник

334

неално схватање тока псторијских догађаја и користован.е истим догађајима. Књаз Милош је имао ту генеалну способност, да се користи догађајима и он се њима користио, н. ир. при заузећу шест округа и т. д. Може бити, да је оп могао у шали и иначе што рећи, или може бити, да је што подобно * могао чути од Живановића или некога другога, који је схваћао политику као лаж, али ипак ја сумњам, да је могао Књаз Милош рећи оно, што мисли писац ове књпжице да је „диаломација." На стр. 1(5 прича: „Доглавници Књаза Милоша једаред новеду реч о Метерниховој дииломацији, и опда су опоменули кнеза Милоша, казавши му, да се добро чува Метерниха и његове дипломације, али им је он као из тона (?) одговорио: „Шта да га се чувам, — лажем ја њега, лаже он мене." (Скушвач анекдота додаје ово): Боље и језгровитије не може се оаисати диаломација." Ппсац дакле мисли, да је дипломација лагање! Међутим оп ирича иа стр. 17 и 18, како је Књаз Милош добио писмо од Метерника, у коме му овај казивао „што би Србија, имала, кад би се нриклонпла Аустрији," а кнез Мнлош питао све своје доглавнике, шта би и како би Метерниху требало одговорити, иа кад му је сваки казао, шта би и како би требало одговорити, кнез Милош иресуди овако- „Судим, да ми томе Мехтербаши ништа не одговарамо . . . Кад би се упустили с њим у иисмене иренирке, он би пас обасуо и затрнао његовим књигама, а можда би којекакве беде и овамо слао, да иас уче и окрећу на своју руку." Из овога се види 1) да дипломација није лагање 2) књаз Милош оно пије могао рећи, јер да је он држао дипломацију за лагање, он би одговорио Мехтербаши т. ј. лагао би га. Међутим књаз Милош као човек увиђаван доноси у истини генеалну одлуку. И док се он ње држао, нико му ништа није могао учинити. Ова је књига нуна подобних незрелих, штурих и лакомислених иојмова, који су за осуду. Да је нисац само нрикуиио аиекдоте, па били они у истини Књаза Милоша, или били изминтљени на рачун књаза Милоша без свога разлагања, имало би места, да се о њима

више нрозбори, а овако, како су овде изпесени незаслужују да их прима Просветни Савет. Главие и истините изреке књаза Милоша наш свет у онште зна, дакле и с те стране нема места да Просветни Савет иабавља ову књижицу. Поред овога има речи, које се у нас сасвим употребл.авају друкчије, а овде им се Л а Је друкчији значај. Н. пр. Писац хтео је рећи по „бегству" Карађорђа, аупотребио ову реч: „У збегц Карађорђевом" (стр. 1 2). Реч „збег" значи сасвим нешто друго. Или н. нр. Да убије нског Милошевог нријатеља Станоја Главаша. Главаш није нско (стр. 6). „Цвет" иа место „рз° (стр. 9). Није одређено сгање 1815 г. (стр. 11). На стр. 16 вели: „клонио се Руса и Турака," а Милош с Турцима и радио; илн (стр. 51): „неки ербијански всликаши и обогаЛ<ни гејаци и т. д.! У опште иесам мњења да ову књигу приму Главни Просветни Савет. проФесор Ј1. ј^РЕЋКОВИЂ.

11 Главном Просветном Савету По одредбн Главног Просветног Савета, прегледао самкњигу: „ Карактеристика киеза Жилоша Обренови&а скуаио и уредио Светозар СтојадиновиЛ," и част ми је поднети следеће мнење о њој. Кад сам ову књнжицу добио на оцену зарадовао сам се, јер сам још ноодавпо и сам мислио, да је већ време, да наша омладина добије једанпут у руке, живот и радове оних људи, којл су пајвише радили на нашем ослобођењу, описате и насликаие, опако, као што треба потпуно у сваком ногледу, али на жалост та моја радост за мало траја, јер књига којој напред исписах наслов, мало одговара поменутој цељи. Јер има: 1. Историјских, истина мало погрешака 2. Што има врло млого ногрешака у језику, тако, да ће се или наоиако разумети или никако и неразумети оно, што је писац хтео да каже, и што треба да се разуме, н 3. Што је изостављен цео рад и карактерне црте о кнезу Милошу од његовог