Просветни гласник
43
ПРОСВЕТНОГ СЛВЕта
337
V Известилац наставног одбора нрочнтао је лнсту кандидата за надзорнике основних шкода, које је г. мннистар нросвете накнадно тражио нисмом својим од 10 о. м. 11Бр. 4409. Гдавни Просветни Савет усвајајући кандидате у дисти нменоване оддучио је: да се сви нреддоже г. министру нросвете за надзорнике основних шкода за ову годину. VI Прочитани су ■реферати г.г. Лазе Р. ЈовановиЛа и д-ра Војислава БакиКа по деду „Енглеско сточарство, I део Свињче" од г. Еосте Црногорда. РеФерати гдасе: I Главнои Просветном Савету Прочитавши књигу: „Енглсско сточарство I. Свињче. Историја његових раса; његове особине; гајење и чување у здравом и болесном стању," које је дедо с немачког прерадио и у нечем допунио г. Коста Црногорац проФесор, — част ми је известити Гдавни Просветни Савет: да се ова књига, нрема својој садржини и нрема обиму и стиду, којим је написана, може препоручити, да се набави за школске књижнице, јер је интересна и врдо поучна и с теоријске и с практичце стране, те се наставници могу њом послужити у неким предавањима из јестаственице и привреде. Још би се ова књига могда иокдањати оним ученицима, који свршавају вишу основну школу иди иродужну школу. У сдучају откупа новећег броја књига г. писац не тражи више од једног динара за један комад; а то је за књигу, која износи више од 11 табака ведике 8-ине и има и неколпко сдика, врдо умерена цена. 15. Априда 1885 г. У Београду. ОЈИСИАВ рАКИ-а нроФесор
II Главном Просветном Савету У сравнењу са сточарством других земаља, енгдеско сточарство стоји заиста на идеадној висини свога савршенства. Енгдески коњи, енгдеска говеда, енгдеске овце и енгдеске свиње чувене су данас у цедоме свету. Енгдеско сточарство није тако развијено нешто због тога, што су природне ирилике ове земље баш тако угодне биде за сточарство, или због тога нешто, што су најбољи сојеви стоке у овој земљи постојади, већ је више развијено усљед великога труда и зналачког иоступања са стоком. Енгдески коњи не би никад биди тако чувени, да енгдези разумним и конзеквентним укрштањем својих домаћих коња са арапском, берберском и персијском расом, и ванредно пажљивом негом и храњењем добивеног приплода нису створиди своју данашњу оддичну расу коња, од које се поједина грла за прнплод често пута пдаћају и по 200.000 дин. Енгдеска говеда, нарочито њихова шорторнска раса која је на вештачки начин произведена и која се сматра за највећи тријумФ у говедарству, траже се и скуно пдаћају у цедоме свету. Епглеске овце, у погледу на брзи развитак и гојазност, превазишде су све остаде других земаља. Енглеске свиње, најзад, нарочито есекска, јоршкајерска и динкоднска раса, распрострањене су данас већ по цедоме свету, и свакоме су са брзог развића, пдодности и гојазности довољно познате. Кад су, нрема овоме, Енгдези тако ведики зналци сточарства, да су умели да од својих обичних раса створе тако културне расе стоке, које се од свију осталих битно разликују како унутрашњим особинама, тако и снољним обдиком, — онда ваља у колико је могуће њиховом примеру сдедовати и искуством се њиховим у овом ногдеду користити. Ади како је веома мадо оних који су у нодожају, да све ове нанретке у енгдеском сточарству својим очнма виде, и како је и немогуће човеку да за кратко време свога века дичио прегледа и пронрати сва она искуства, која су на овом пољу стечена у Енглеској; онда остаје дитература о енгдеском сточарству као једино средство да се до сазнања свега тога дође.