Просветни гласник

ВЛСПИТАЊЕ К А О II Л У К А

338

Иашем примитивиом сточарењу треба брзе аомоћи и који год држи да је иозван да то чипи, треба од своје стране то да ради. А у колико се енергичније у овом правцу буде радило и у кодико постојанији буде тај рад ; у тодико ће се пре доћи до жељене цељи. Г. Црногорац, са својим преводом, који је понудио г. мииистру на откуп, ради поклањања Јченицима основиих школа и средњих завода. учинио је у овоме погледу са своје стране досга. „Енгдеско сточарсгво" од кога је г. Црногорац само један део превео, издржадо је критику европских каиацитета у сточарству, па је као изврсно штампано и у органу „Српског нољопривредног друштва," те је према томе излишна свака друга оцена овога дела. Једина је махна овом делу, по моме мњењу, та, што је опширније него што треба. па се бојим да неће имати оне прегледности, коју би требало да има. Према свему овоме ја ово дело топло препоручујем пажњи Просветног Савета. 16. Маја 1885 г. Београд. Пониаан, ј Л . ј 3 . Јованови-к секретар Министарства народне нривреде.

Главпи Просветни Савет на основу мишљења г.:'. реФерената одлучио је: да ск дело као добро може преноручити и набавити за књижнице, основних школа и да се може откупити по цени, коју писац нуди, за покдањање ученицима, који свршавају вишу основну иди продужну шкоду. РеФерентима је одређено награде но 50 динара. VII Прочитане су теме за проФесорске кандидате од седамнаест стручних лица, која су до сада ноднела Главном Нросветном Савету теме но разним научним нредметима. Теме су примљене без икаквих измена опако, како су их дотични стручњаци сваки по својој струци преддожили Главном Просветном Савету. С тим је састанак закључел.

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

од ^ДхЛЕКСАНДРА јзЕНА (Наставак) Интелектуална осећања Пријатна осећања, која су са радом интелектуалних способности везана, нису толиео велнка, колико смо нризнали онии групама, о којима смо нре говорили. Па баш и у таквим приликама, кад се интелектуална осећања појаве у свој снази својој, онет можемо ту разликовати и видети она узбуђења или иокрете, који припадају другим ведиким изворима осећања. Веома је важно, да се дражи и лримамљивости, које су са духовним напре-

зањем везане, до темеља испитају. У чому се састоји унутрашња драж сазнавања: у добијању знања или у имању тога знања? Или другим речима: да ли драж или примамљивост за изв :'Сио знање лежи у оиом моменту, кад се знање добија или у томе, пгго ће се имати више знања 1 Педесетогодишњом препирком одговор на ово питање пре је отежан него олакшан. Внање има тако широк обим, оно обухвата тако различие делове и врсте, да савршено није могуће говорити о дражима