Просветни гласник

В Л С II II Т А Њ Е

К Л О Н А У К А

343

ст.гје. Тај карактер јединака проузрокује носле и то, што нам је нроцес раздвајања и засебног носматрања, који је иознат под именом „анстракција" или „анализа", однратан. Међу тим јединке, утичући на нас са тако различитих страна, појачавају и загревају нашу наклоност нрема њима, и с тога се ми после, ирема јачини чулног надражаја, а особито надражаја од боја, који долази од јединака, противимо класиФицирању или генералисању. Кад се ватра засебно узме, онда она улива врло живахан интерес. Али ако ми одатле хоћемо да пређемо на опште представе оксидације угљеника у различитим облицима, на ту још узмемо и друге случајеве, у којима нема никакве унутрашње дражи ни интереса, онда нам такав рад неће бити нријатан као онај први— посматрање саме једне ватре. У том случају нама неће ни мало бити по вољи, што морамо да оставимо један интересантан предмет ради другог, који није тако занимљив. Али и у овом другом раду, као што смо раније наноменули, има нечега што је интересантно и што улива неку радост, а то је она радост, која постаје услед проналаска сличности и услед олакшавања интелектуалног рада. Ово је најбољи лек противу оне непримамљивости, која је везана са апстракцијама или уонштавањем. Ми смо овде узели и прегледали оба мотива уједно: и драж која ностаје изналаском сличиости, и олаквдицу у интелектуалном раду. Овај други мотив може се узети још и у једном другом смислу. Кад се предмети посматрају као разноврсна оруђа за многе послове у свету, дакле као Справе или инструменти, којима се ово или оно врши, онда ми имамо посла само са појединим особинама или снагама тих предмета, а не са целом њиховом индивидуалношћу или конкретним особинама. Гвоздена шипка или какав ватраљ јесте једна конкретна

засебна ствар, али кад ми ту ствар употребимо за известан посао, онда се ми користимо само њеним различитим особинама по наособ. Ми можемо такву гвоздену шипку употребити просто као тежину, и у том случају осгале њене особине немају никаквог значаја, или ми је можемо и као полугу употребити, и онда за нас има значења само њена дужина и издржљивост. Ми је можемо употребити као окретну снагу и онда се нас тиче њена издржљивост или постојанство и можда још и облик. У свима овим случајевима ми ништа немамо са другим хемијски-м, магнетским и меднцинским особинама гвожђа. На основу овога ми добијамо једно врло важно помоћно средство за апстраховање или за аналитичко одвајање особина, које је са свим супротно оној љубави, коју човек ноказује према конкретним индинидуалитетима или јединкама. Кад имамо практичку цељ пред очима, онда морамо радити оном методом, којом се и нрирода служи, а по што се та природна метода сасгоји у изолираном обрађивању појединих особина, онда и ми такође мора.мо духовно изолирати т. ј. аистрахирати или узимати једну по једну снагу у обзир, а не све на један пут. Кад хоћемо какав јак притисак да извршимо, онда ми посматрамо различна тела само с те стране: у колико су она тешка, дакле само њихову тежину, а не узимамо и остале њихове различне особине у обзир, па ма колико оне утицале и биле дражеене за наша чула. У томе се еастоји генералисање или образовање општег нојма о тежини; а мотив, који иам при томе помаже, састоји се у нрактичкој потреби или нужности. Овај мотив практичке потребе уводи нас одмах у језгру каузалнога одношаја као једног простог спекулативнога појма. Узрок некој ствари састоји се у оној снази која постанку те ствари номаже, претпо-