Просветни гласник

3?6

ч ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

шешир, воденица, нарђиде, кревет (гвоздени и дрвеи), амрел, јабука, крушка, астад(стол), столица, дивит, нескаоница, тестија, крча1\ чаша"; а што је још смешније, г. Иетковић нам је и нацртао све ове предмете. Дадеко би ме одвело кад бих сам нобројао све погрешке, којих има скоро на свакој страни. Хоћу само још да напоменем, да нисцу нису позната ни правила по којима се адгебарске оиерације, извршене на једној страни једначине, морају изврпшти и еа другој. То се незнање види скоро на сваком примеру, н. нр. 30 X 3 = 90 X 4, иди 3-ј-|,= 6-ј-3=9Х 6 = 54, или 4 4- 5 = 9 4- 8 = 17 X 10 = 170, или 8 X 4 = 32 : 3 = 16 X 3'14 = 50-24, или 10 X 10 = 100 X 10 = 1000 и т. д. Код овако крупних махна и безбројно многих погрешака, мислим да вије потребно истицати и друге рђаве страве овога дела. Доста је и ово, па да се видн да дело не само не може бити учебник, но да би биДо срамота за сриску књижевност, кад би света угледало. 10. Фебруара 1885. У Београду. ј^ТЕВАН ^ДаВИ^ОВИ-Б. проФесор

II Главном Просветном Савету Прегледао сам дело: „Популарна Геометрија за ученике основних и средњих завода," које је израдио г. Димитрије Петковић. У своме писму, којим је ово своје дело спровео г. министру, писац вели, како ће се овим његовим делом користити не само ученици основних и средњих школа већ чак и они, који само „знају читати и писати." У томе истоме писму он помиње, како је се држао начела: „од нознатога непознатоме," при изради овога свога дела. Шта је писац с овим хтео рећи не знам. Изгледа да би се, по горе изреченом принципу, могло почети у Алгебри са једначинама и извлачењем кубног и квадратног корена; или да неко у Гееметрији не почиње рад са тачком, лиии-

јама, угловима и т. д. па иде даље, већ да се може и обратно радити. Одиста је врло смешно, кад неко један принцип научни примени онде, где му ни мало места нема! Мој иосао у прегледању овога дела може се у главноме свести на методску израду и на тачносг у језику. Што се тиче научне стране, за то је одређен реФеренат, који је комнетептнији од мене. С тога и узимам слободу обратити пажњу Просветног Савета на метод и језик у овоме делу, а осем тога споменућу и неке ногрешке, које, се односе на саму науку. I Метод. 1. Оашги аоглед. Еад се пише књига за децу основне школе илн децу најннжнх разреда гимназнја, као што је Геометрија која ми је на оцену дата; онда се она мора израдити по једном извесном плану. Ту се на нрвом месту морају узети у обзир.године узраста оннх ученнка за које се књига нише. На другом месту мора се узети у вид духовни развитак ученика, као веома важна околност. Према ове две чињенице, узрасту и духовном развитку ученика, удешава се носле све, што се у књизи урадити има. Према овоме се после удешава расноред и количина материјала, начин исказивања научних истина, мери се свака и најмања мисао која у књнгу улази, па чак ,се пази и на сваку поједину реч. Свака мисао и свака реченица мора бити јасна и употребљена на своме месту. Нанисати једно паучно дело веома је тешка ствар; али и популарисати неку грану науке није ни мало лака ствар. Ово нарочито вреди за Математику у опште, и Геометрију посебице на коју се у школама виче као на врло тешку науку. Било је људи који су тврдили, да су за постигнуће успеха у геометријској настави потребне особите главе, ишчитани духови и урођени таленти. У томе се ишло чак дотле, да је неко рекао : „Песници и математичари морају се родити." Међу тим то се мишљење није потврдило и показало се да за разумевање геометријских истина није нужан никакав ђеније. Исто тако као што милијуни људи, који немају никаквог поетског дара, читају и разумеју најславнија ноетска дела,'могу читати, разумети и упамтити геометријске истине, а да за то