Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

325

тај коаичник од 90° степени узмемо у шестар и н>име пресечемо кружну линију на четири једнака дела, сл. 263." Пре свега, кад се број 360 подеди бројем 4, онда је количник опет апсодутаи број 90, а не 90 степени. Дељењем бројева не добијају се стеиени. Писац је хтео рећи да треба наћи четврти део од 360 етепеии, иа тетиву тог дука, који је четврти део кружиог обима, пренети четири пута на периФерију. 13. Прелазећи даље на дељење кружног обима на 5, 6, и т. д. једнаких делова, писац греши при конструисању правилног дванаестоугла, јер каже да треба узети половину иолупречника, па пренети дванаест пута. Страна правилног дванаестоугла већа је од иола полупречника описаног круга. 14. Мало даље тврди писац ово: „Круг се не да делити на више од 12 делова, јер ако га поделимо на више од 12 делова, па те делове спојимо, ми ћемо добити кружну линију а не углове које тражимо", а већ две стране даље стоји ово: ,'Ради удеснијег мерења лукова и кругова, кружна се линија дели на 360 једнаких делова, који се зову лукови или степени." Прво је тврдио да се кружна линија не може поделити на више од 12 делова, а за тим да се ипак дели на 360 делова. 15. Говорећи о дељењу степена на минуте и минута на секунде, писац је заборавио рећи на колико се минута дели степен, а на колико секунада мииута?! 16. Л .удолФ0в број писац иогрешно назива РудолФовим бројем. 17. При ректиФикацији кружне лииије вели писац да се периФерија бележи са Р, а одмах за тим: „дужина периФерије бележи се са 4 К ^ 360°." Требало је да писац још у ночетку свога дела одмах после мера за дужину говори о мерењу углова, лукова и о њиховом узајамиом одношају, па је требало казати да се лукови мере двојако: кад им. се мери апсолутна дужина, или кад се испита колико се пута у датом луку садажи други, који нам служи као јединица. Да је писац све ово урадио, било би јасно зашто је кружна периФерија Р = 2глг (апсолутна дужина), и зашто свака кружна нериФерија броји 360 (лучних) степени. 18. Правило за израчунавање кружног обима поставио је писац добро. Но примењујући ово правило па неколико задатака, иисац је показао да нема ни појма о рачунима ове врсте. Он вели ово: „ако је пречник дугачак 6' (то значи по пишчевом мишљењу 6 минута) периФерија његовог круга: 6 X 3'14 = 18' 84" дугачка. Ако је пречник дугачак 3', обим је дугатак 3 X 3'14 = 9' 42". Ако је пречник дугачак 7', обим је дугачак 7 X 344 = 22' 38" и т. д. Писац мери дакле дужину мером, којом се мере углови, што је очевидан апсурд. На трећем примеру види се да писац не уме да рачуна са десетним разломцима, јер вели да је 7' X 3-14 = 21.98' = 22' 38" (?). Оних 0'98' претворио је писац у 1' 38", што не може бити! И тако је г. писац вашао да је кружна периФерија час 9' 42", час 22' 38", час 28' 26", а час 360°. (?!) 19. Ирелазећи на елипсу, коју писац погрешно зове „овал", показује да ни сам не зна шта је елипса, јер је на сл. 289. и 290. нацртао јајасте линије, па и за њих каже да су елипсе. 20. За површииу елипсе вели г. Петковић да се налази „кад се половина производа из обе осовине помножи бројем 3'14"; а то није истина. јер се површина елинсе иалази кад се четврти део производа из обе осовине помножи бројем 3 - 14. Да је г. Петковићево правило погрешно могао је и он сам видети одмах на првом примеру, где је нашао да је иовршина елиисе чије су осовине 8 и 4: 50'24, док је међу тим површина око елипсе описаног иравоугаоника, која мора бити већа од елипсине новршине само 32. Према овако погрешним иојмовима пишчевим о нланиметрији, може се мислити, каквих иогрешака има у стереометријском делу његове „Популарне Геометрије." Његова су поиуларна тумачења у Стереометрији веома смешна: „Тело се зове свака ствар, која има дужину, ширину и дебљину, као што је нож, грабуља, сикира, степенице, вила, чешаљ, срп, маљица, маказе, Фењер, џезва, равњача, коФа, шаФОљ, бакрач, жир, шоља, каФез, канта, чирак, свећа, бокал, ламиа,