Просветни гласник

324

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

једнаки су међу собом, а тако исто и туии, ади не за то што имају заједничко теме. 4. И ако је писац сам казао да се величина неког угла не мери по дужини његових кракова, него по њиховом међусобном одступању, и)1ак он прави раздику између подударних и подобних углова, називајући подударпим углима оне који су не само једнаки, но су им и краци једжаки, а подобне оне угдове који су једнаки, ади су краци једног угла краћи или дужи од кракова, другог. Да заиста овако мпсди г. Д. Летковић, види се из одсека: „конштруирање подобиих и подударних углова." 5. У одсеку о „конштруирању нодобних углова" има једно место које издаје г. Петковића, да не зна ни Питагорино нравило. То је задак у сл. 68., где иисац хоће да нацрта један прав угао. коме ћеду (?) краци АВС бити дугачки ио 3, а отвор шестара од В до С четири метара. Види се пре свега да писац не разуме оно нравило, да величина неког угла ие зависи од дужине његових кракова (које је сам написао на 12. страни), јер иначе не би прописивао дужину крацима правог угла; а што прописује још и то, да линија ВС (хипотенуза иравоуглог троугла АВС у сл. 68,) буде дугачка 4 метра, то је знак да не зна Питагорино нравило: јер хипотенуза правоуглог троугла чије су катете дугачке по Зш, не може бити 4ш него (Ј/" 18) ш " Према томе, кад бисмо нацртали троугао тако да две стране будудугачке по 3™, а трећа страна 4», угао спрам ове треће стране не би био прав и за то је конструкција у сл; 68, погрешна. 6. Тумачећи конструкцију у сл. 111., писац вели: „за тим треба узети у шестар дужину (висину) АС и т. д." И ово је погрешно, јер АС није висина троугла АБС, но страна његова. 7. Ромб је погрешно протумачен као „развучен квадрат." 8. На слици 17. нацртан је паралелограм АСВ^, који је дијагоналом АВ подељен па два цодударна троугла, и јасно је да нрема томе мора бити С(1 = №, а г. Петковић је на сл. 187. написао да је Сс1 — 40, аЕ{= 39, што је очевидно погрешно. 9. Г. Петковић не зна, шта је катета, а шта хипотенуза. То се види из тумачења

сл. 95., 111., 114., 117., 118., 119., 122., 123. и 126., где су нацртани разнострани, косоугли троугли, па ипак помиње писац њихове катете и хинотенузе. 10. Из одсека „о израчунавању троуглове површине" внди се да иисац не зна пи то, да свака троуглова страна може бити основица, и да се према томе троуглова површина може израчунати, кад се ма која његова страна номпожи управним одстојањем њеним од супротног јој темена, па тај производ подели бројем 2. То се види из ових речи пишчевих: „Код нравоугла сл. 124. и 125. (хтео је рећи: правоуглог троугла) не смемо се служити ни са којом од означеннх отвјесана ВС и Е4, јер би тиме грдне погрешке имали, већ морамо узети основицу АВ и вертикалну катету В<1, па помножити једно с другим и поделпти с бројем 2." Пре свега. линије <1Е у сл. 124. и 125. не стоје управно према АВ, а друго, висином ВС, која стоји управно нрема хипотенузи А4, смемо се служити. Треба само ту висин> г ВС помножити оном страном, према којој она унравна стоји — и тај производ поделити бројем 2. 11. Пред примерима о израчунавању троуглове површине стоји ова веома загонетна напомена: „Кад когод захтева да му израчунамо новршину ма чега било, мора нам ноказати и границе слике, т. ј. дужину основице и висину катета. Кад то дознамо ми ћемо најнре ио датој мери нацртати троугао и обележити по њему те мере као што је то учињено овде на сл. 124., 125. и 126., па тек онда тражити отвјесну, ипаче без отвјесне ништа се неће ностићи, а ево доказа: Мајстор ногоди да калдрмише једну троугалну овлију, која има са стране по 6 метара. Колико је ту квадратне површине (не може да се изнађе). Тако се исто не може изнаћи квадратна површина баш и ако се троугао по мери и лепо нацрта, само ако нема отвјесне." А што је још чудније, тај исти задатак, за који вели писац да се не може решити, израђен је — и ако је приближно — у четвртом задатку. 12. Говорећи о дељењу кружне лииије на четири једнака дела, иисац вели: „Кружну линију можемо поделити на четири дела кад број 360 са 4 разделимо (360 : 4 = 90), па