Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

Тај реФерат гласи: Главном Просветном Савету Ирегледао сам и друго ноправљено и поиуњено издање ,Животоииса најновије срнске историје" г. Јок. Марковића, и част ми је да у ирилог овога иоменем ово : Ова се књига разликује од прве не само изменом иојава, којима је ваљало позајмити карактер према примедбама моје ирве оцене но и ироменом реда и унотребом нових биограФија, ио захтевима сталнога програма. Тако је нознати циклус животониса нрве књиге у главноме овако нромењен: Мес-то знатних људи крагујевачког, каузели су нредставници београдског округа, ужички је заменио смедеревски, а крагујевачки београдски и т. д. Гади те иимене и да пе би било честог иоављања у биограФСком нричању, иисац је осетио иотребу, да у нрвом угледном, а новом чланку под насловом: „Устанак на Дахије (1804. г.)» нрикаже прошлост сриског парода у кратким цртама, задржавши • се мало дуже на влади турској и дахијама, и то све ие износи више од три листа. Руднички је округ добио још Арсенија Лому , а нове су биографије и оне игумана Пајсија п Хаџи-Мслентија СтефановиКа. Њихна је грађа такође умешно изведена. Могло би се замерити писцу, што и у овом издању Танаско Раји& не би увршћен у ред првака крагујевачког округа, но остаде усамљен међу нредставницима ужичког и рудничког, кад би овој књижици био задатак да послужи као ђачка књига; али она је намењена да буде помоћница наставницима ири предавањима, и они могу према нахођењу и потреби да чине избор какав хоће, слуасећи се њоме. Исправке су у опште извршене нрема реФерату. Језикословних иогрешака је нестало, и ако је која штамиарска остала од малог је значаја. Мислим да ову књижицу може примити Главви Иросветии Савет као ручну књигу ири настави из ГеограФије и Историје у основној школн. 18. Марта 1885. године, Београд. Дим. р. Јовановић проФесор. |

Пошто су све поправке извршене у II издању, по ранијим примедбама реФерентовим, то је Савет одлучио: да се г. министар просвете извести, да су све поправке извршене које је раније тражио Главни Просветни Савет. ГеФеренту је одређен хонорар од 40 динара за труд. VI Ирочитани су реферати г.г. Стевана Да • видовиЛа и Јоксима Ст. Маркови&а но делу „Популарна Геометрија за ученике основних и средњих школа" од Димитрија II. Нетковића, учитеља цртања у чачанској нижој гимназији. Ти реФерати гласе: I Главном Просветном Савету Главни Просветни Савет умолио ме је да прегледам „Иопуларну, Геометрију" од Димитрија 11. Иетковпћа, и да кажем Савету своје мишљење како о тачности дела, тако и да ли одговара оним школама којима се намењује и може ли бити учебник. Пошто сам прегледао поменуту Геометрију, част ми је казати Главном Просветном Савету моје мишљење о њој. „Популарна Геометрија' - г. Димитрија II. Петковића нуна је површног тумачења и иогрешака таквих, из којих се види да ни самом писцу нису иознате ни основне геометријске истине. Довољно ће бити да наведем неке крупније погрешке, иа ће се видети да је моје тврђење истинито. Ево тих погрешака: 1. „Французи су измерили меридијаи наше земље и поделили га на 10,000.000 једнаких делова. Један такови део зове се метар." Метар није 10,000.000-ти део меридијана, него 40,000.000-ти део. 2. „Оштар је угао ноловина од нравог, сл. 34.. састављен из једне косе АВ и једне хоризонталне црте АЕ, а садржи 45° степени." Сваки угао који је мањи од правог зове се оштар, а не само ноловина од правог угла. 3. „Кад се оба крака једног угла, сл. 52. и 53., продуже преко темена С онда добијамо четирн оштра угла А, 0, И, М, сл. 54., који су због свог заједничког темена једнаки." Не добијају се четири оштра угла, него два оштра а два тупа угла; оштри углови 41*