Просветни гласник

390

ПРИПОВЕТКЕ ИЗ СТАРОГ И НОВОГ ЗАћЕТА

обараше доказииа из еветог писма. Најзад сгсоју беседу заврши речима : да Јудеји никад нису сдушали Бога, него су чак и пророке убијали. Кад чуше ове речи они, који се десише у синагоги, зашкргуташе зубима од велике љутње. Одушевљен Стеван ногледа на небо и рече: „Видим небеса отворена и сина човечанског где стоји од дегне стране Бога Ода." Као бесомучни новикаше Јудеји, и уши затискоше, кидишу на Стевана, изведу га изван вароши да га убију. Скину му најпре горње хаљине и предаду да их чува један младић, но имену Савле, и тада га убише камењем. Трпећи муке, Стеван се мољаше Богу са овим речима: „Господе ие прими им ово за грех" и издахне. Прио гоњење последовоца Христових По смрти Стевановој започело се прво гоњење ученика Спаситељевих. Највише се у том гоњењу одликоваше млади Јудеј по имену Савле, који је немилице хватао хришћане — не само по улицама него је улетао и у куће хришћанске, невине хришћане хватао и пред суд доводио, или их у тамнице затварао. Симои гатар тражи да купи благодет св. Духа Апостоли се разиђу по разним варошима, и тамо проноведаху јеванђеље. Тако један од оних седам ђакона по имену Филип, проповедао је у Самарији и учинио је многа чуда. У то време беше се десио у Самарији чувени мађионичар и гатар Симон. Тај Симон, а и много Самарићана крсте се код Филипа. Петар и Јован, чувши за ово, дођу у Самарију, и номоливнпт се Богу, метиу руке на ново крштене, и они одмах добише благодет светог Духа. Тада Симон гатар нотражи од апостола да куни власг, да може и он давати дарове светога Духа рукополагањем; но Петар му рече; „Почини ааједно са својим сребром, јер ти хоћеш ј

за њ да купиш дар божји. Не можеш бити у томе ученик, јер је срце твоје иеираво пред Богом." Кршгеве властелина царице арапске Еандакије По заповести анђеловој Филип пође из Јерусалима у варош Газу. У том путу стигне га властелин царице арапске, који је долазио у Јерусалим иа молитву и враћао се дома. Седећи на колима, он је читао књигу пророка Исаије. Филип се приближи колима и запита властелина, да ли разуме оно што чита. Ои муодговори: ; ,Како бих могао разумети ако ме ко не упути." И замоли Филипа да седне с њиме у кола. Место, које читаше из светог писма, тицало се оне мирноће Спаситељеве, с којом ће он иоћи на страдање и на смрт. Тс речи гласе овако: „Еао овца на заклање одведе се, и нем као јагње иред оним који га стриже, тако не отвори уста својш." Кад му све лепо објасни Филии да се ово тиче Исуса Христа, властелин, дошавши до једне воде, одмах замоли Филипа да га крсти. А Филип му рече: „Ако верујеш од свега срца, могу те крстити." А он одговори: „Верујем да је Исус Христос син божји." И тада га Филии крсти. Савле прила веру Христову Савле, који је онако немилице гонио хришћане, продужаваше и даље тај нечовечни посао. Па му мало беше гато је гонио хригаћане у Јерусалиму, него узме писмену дозволу од ирвосвегатеника, поведе са собом неколико војника и пође у Дамаск, да и тамо гони следбенике Христове. Кад је био близу Дамаска, у један нут обасја га светлост с неба. Он иадне на земљу и чује глас: „Савле, Савле! за што ме гонига?" А Савле запита: „Ко си ти Господе?" Господ му одговори: „Ја сам Исус којега ти гонига, противу бодила не можега се