Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

371

је превара добро за руком изапиа, мдади Хенрих пожури се натраг у Мајинц сагсупљеним кнежевима да с њима даље иреговара. Међу тим отац му са свим безбрижно уђе у један замак. Ади овде у замку завера изађе на виднк. Њега ухватише, бацише у тамницу, а нратиоце му растерагае. Сад опатш син посла оцу два архијепискоиа и једног епископа. Они нападоше на апсеника и рекоше му: „Дај нам круну, прстен и царски огртач, да га ми нредамо твоме сину." И кад се отац томе успротиви, онда му они скидоше круну с главе, свукоше му царски огртач и одузеше све знаке царског достојанства. Тада Хенрих пун бола узвикну: „Ја патим за грехе своје младости, како још ни један владалац није натио." Али енископи однеше украсе у Мајинц на сабор и предадоше их властољубивом сину царевом. Неко време лежао је Хенрих у затвору у Ингелхаиму, али му испаде за руком, да побегне у Дитик епископу, који му беше пријатељ. Ту искупи војску и посла је иротив свога неиослушног сина. Али ту се нрекиде његов живот (1106), који је био један низ новоља и јада за њега. Па ни у гробу није имао мира, јер га је и тамо гоиила иапска анатема. Епископ литички саранио га је свечано у цркви, али анатемисани није смео заузети освећену земљу. По напиној заповести морало се мртво царево тело ископати и пренети на једно острово. Само један једини калуђер имао је учешћа према мртвоме старцу и молио се Вогу за њега. "На послетку заповеди млади краљ л,а се очево тело препесе у Шпајер. Ту је тек 1111 године сарањено у цркви, пошто је папа скинуо анатему.

ВЕЛИКИ ХОХЕНШТАУФЕНИ 1. Фридрих I. или Бпрбароса. (1152—1190) 1. У сред швапске земље, у данашњој краљевини Виртембергу, диже се високи ТЛтауфен, један купаст брег. На врху тога брега био је некад замак швапских херцега и царева. Сад је мали део трулог зида цео остатак овог пређашњег тако сјајног бтана и показује жалосну слику од ништавила свију људских величина и земаљских ленота. Овде је пре осам стотина година једна благородна породица дала немачком народу шест царева. Смрћу Хенриха V изумрла је краљевска породица Франачка. Ва тим су бирани цареви, и једном при избору већина кнежева гласала је за Еонрада, херцега са хохенштауФена. Због овог избора јако се расрдио баварски херцег Хенрих, који се надао да ће њега изабрати за краља. С тога му одузегае његове земље. Али Хенрих је био човек, који није хтео без мача испустити своје земље. Он оружјем прогна царског намесника из Саксонске. Он се спремагае да оружаном руком иоврати и Ваварску, али у томе спрем;)њу снађе га смрт. По себи је оставио сина од десет година, који је због своје храбрости прозват Хенрих Лав. Он није био крив за очеве погрегаке и с тога му је требало повратити оба херцегства. Конрад му поврати само Саксонску. Стриц младога принца, ВелФ, заузе се за њега и отноче рат. Битка је била код Ваинсберга (1140. године). У овој битци био је општи узвик Вавараца : „Овде Вслф", а лозинка ХохенштауФена: „Овде су Веблингени." Отуда су постале две партије ВелФИ и Веблингени, или како Талијани кажу ГвелФИ и Гибелини. И ове две партије бориле су се између себе читава столећа. У битци код Ваинсберга ВелФН су били побећени.