Просветни гласник

430

реХ којим иду н.а уке и вештине једнл за другом

тика. За тим као делови овога цедога (мишићнога) вежбања, гранају се: Певање, Музнка, Говор, омањи ручни радови , Цртање и Нисање. Ово без ноговора можемо назвати елементима образовним и одредити му ирво место у настави. IIо простоти својој оно може доћи и у нрве дане нашега намернога образовања, а по важности може се продужити и до потпуне зрелости. Да богме да и ови елементи образовни имају своје ступњеве, и да ће најпре доћи најнижи, па онда све виши и виши. Узмимо н. пр. Говор. Од простога изговарања појединих речи нри носматрању разних иредмета и нојава дође се да прављење реченица; од простих речепица дође се сложенијима и читавим периодама и причама, целоме говору, а одатле у леп и лак говор, у беседништво и лено и течпо исказивање свих својих мисли. Писање тако исто има скоро исте ступњеве. Од простих шара и црта дође се до прављења слова, а одатле у комбинације њине и речи, па се даље иде, уноредо с развитком говора, до у тачио нисмено исказивање свога ленога и лакога говора. То су чинилице образовне, које би више одговарале ономе појм^ : вештине. Сад нам долази да поређамо оно што више одговара појму : занати, и који чине већи део занимања људскога. И већ но томе, што чине ■гако велики део занимања људскога, види се и важност њина. Још кад се сетимо, да без њих не би могли ни постати ни опстати ни науке ни оне горње вештине, нити се даље развијати, онда се још јасније види њиов превелики значај. Шта ћемо овде све наћи, и којим ћемо редом да га изложимо ? Како ћемо ту пронаћи онај природан ред ? У историјскоме реду, а то ће рећи у оиоме природноме, без сваке сумње нрво долази прављење станова и прибирање онога, што треба за рану, одело и одбрану. С тога би се и наше намерно развијање на овој страни имало кретати у томе реду. Али ове су се главне гране разгранале до у бескрајност, и којим ћемо редом да их поређамо, кад оне све иду у органској вези једиа с другом, у тако тесној зависности једна од друге, као и науке? Као и код иаука тако и овде, потрудићемо се да изнађемо ову

зависност, по којој су ове разне гране следовале једна за другом и једна из друге, а њима појединима и животу оставићемо да тај ред продуже до у детаљности. Од прављења нримитивних транова и колиба развијали су се иостуино у културном развитку човечанском ови занати: Зидање кућа и зграда, тесање камена и дрвета, столарство, ковање и ливење гвожђа, црављење цигаља и ћерамиде, прављење разнога посуђа од дрвета, камена, земље, стакла и порцулана. Место корења, којим се човек некад ранио, и сировог меса, поникла су огромпа занимања људска, која производе данашње најразноврсније артикле ране његове: лов дивљачи и риба, земљорадња : обрађивање њива, ливада, винограда, баштованство, воћарство , сточарство , мужа и готовљење сира и кајмака, пчеларство, млинарство, мешење леба и готовљење јела, и безброј омањих послова, који стоје с овима у свези. Од примитивнога кожпог огртача или грубих плетова постале су радње: сађење и обрада коиопље, лана, вуне, памука и т. д. предење, ткање, кројење, шивење, плетење, везење, обућарлук, прављење капа и шешира, разних ситнијих парчића и безбројних других ситница. У одбрани својој од просте мотке, стрела, копаља мачева сабаља и оклопа дошло се до данашње Фабрикације пушака и топова најсложенијих система. И без сваке је сумње, да ова четири рода занимања људскога у опште чине највећи део и пајосновиији темељ његовога живота. По _ гледамо ли ма који народ, ма на ком ступњу културном, ми ћемо видети, да се огромна већина његових чланова бави пословима, који нринадају једној од ове четири груие и да се готово све занимање људско и своди на њих. Из тога је већ довољпо јасно, да друштво не би могло ни да опстане без њих. И чисто изгледа излишно говорити , да су станови, готовљење ране и одела, и одбрана свога живота, ирви услови за живот људскн. 11а сме ли га онда оио наше намерно образовање, васпитање занемарити или не ? Узевши да школа треба да буде сагласна с народним животом, да одговори нотребама његовим, да је установа, која спрема за живот п индивидуални и социални, не сме; пе