Просветни гласник

ван квадратура, него кад је у квадратурама; многобројнији су такође у моментима кад је месец на тачди најближој земљи него кад се налази на тачди најудаљенијој од земље, да осцилације настунају особито онда, кад је месец у суседству с меридијаном. Ти ч>еномени као да теже да се јављају особито зими, за време солтиције и еквинокције (сунчевог мировања и равнодеевице). Нереј мишљаше да, ако је одиста унутрашњост наше земље течна, месец, дјествујући на н>у, изазива приливе и одливе као и на Океану; нодземна колебања јављају се дакле у вулканским еруицијама и у кретању коре ; нод њиховом акцијом производи се распад и нрелом коре, и један краћи или дужи низ вибрација. Та мисао није нова. ЈошјеКордије на то помишљао ; али он је сматрао месечеву акцију као неосетну. Ампер који, као и Дијел, не одобраваше да је унутрашњост земљина течпа, наслањаше се на против, на то мало дејство месечевог утицаја, опровргавајући (побијајући) усвојепе идеје. Тврда кора, говораше он, не би могла никако издржати акцију месеца на један тако пространи и густи океан. Тај океан дакле не постоји. Амнер је нзгубио из вида еластичност земне коре. Переј је узео средње мишљење, а тражио је не би л се могли констатовати трагови прилива и одлива у лави вулканској. Резултати, које је добио, не беху потиупо сагласни; при свем том, 11ер Секчи и Памтијери, потврдише, за време ерупције Везува 1855 год. прави прилив вулкански са својим сталним и дневним задржавањем. Ово питање није још решено, јер су нужни још неколики податци ; но оно је од велике важности, јер ако би се потпунце доказала егзистенција подземних прилива и одлива. једним потезом доказала би се стварност и истипитост хипотезе о течној унутарњој језгри. Последњи земљотрес у Француској био је 27 новембра (но рим.) Сагласно мишлењу Перејевом, у тим се данима месец налази ван квадратура. Недавно објави једаи морнарски артиљеријски канетан; Ж. Делонеј , у свом делу 1ј018 1»еб §гапс1з 1гет1)1егаеп8 <1е 1егге е! 1еигб ргеу18шн8 (Закони о ћеликим земљотресима и њихово предвиђење), да он може да

иредвиди земљотресне године. Са тим својим предвиђањима он је изазвао доста дивлења. 1883 год. кад је објавио, произведоше се две катастроФе: на острвама Ишији и ЈавиДелонеј је поменуо за тим 1886 годину. Ми не знамо шта ће се десити 1886; али 1884 бар заслужује одиста специјалну напомену. Дедонеј, прегледајући документе Перејеве, закључио је да се максималне године земљотреса прикупљају (групишу) особито у периодп од дванаест п двадесет осам година. И, пошто те интервале времепа опште у многоме са периодама Јупитера (11 године 9) и Сатурна (29 године 5), Делонеј је из њих закључио да Јупитер и Сатурн утичу на земљотресе. Без сумње, додају доцнији закључци других научника, кад Јупитер и Сатурн имају какав утицај на земпу кору, месец свакојако надмоћнији; но то се тек истражује. Делонеј тврди тако нсто, да пролаз планета кроз какав рој растреситих звезда одлучују земљотресе. Је ли то тврђење основано, показаће нам доцнија испитивања. Истина, врло је могуће да земљотресни Феномени имају извесну узајамност са положајима сунца и месеца, иа и самих великих иланета; али, до даље наредбе, ми морамо да се зедовољимо са простом хипотезом. Очувани документи од старих писаца, Аристотела и Плинија, између осталих , ноказују нам, да су стари научници веровали у односе између земљотреса и извесних атмоСФерских појава. То античко веровање може бити потиунце истинито ; оно пије никад ни нобијено. На нрилику веле да знатно опадање барометра значи земљотрес, као што је то нредзнак буре. 11 доиста, силни удари ветрова дешавају се у истом времену кад и иотреси земље ; него изузетци у томе правилу многобројнији су, што нас наводи да верујемо у случајну једновременост. Међу тим познато је, да јако улегнуће може покренути подземне с."ле. Ниво мора подиже се и снушта се по барометријским нритисцима. Ако у унутрашњости земље постоји ватрено море, Феномен ће нам бити разумљив; пара и гасови, и без те предомислице, теже да избију горе из унутрашњости ниским притиском као и гас у угљеним рудницима ; мали узроци могу цроизвести велика дејства.