Просветни гласник

Г>ЕД КОЈИМ ИДУ ИАУКЕ II ВЕШТИИЕ ЈЕДНА ЗЛ ДРУГОМ

сез," које сам имао па руци и посдужио се њиме код подеде наука. Друга дела, која бих имао да иаведем, и сувише су далека од оие теме. Све је дакле, више мање, моја самосталиа израда. А ио којима сам писцима

ја црпео своје научио образовање, и каки правац провејава у њему, то ће се видети из моје биограФије. јЈ ован ј\/1иодраговитч.

0 3 Е М Љ 0

Ако оћемо искрено да говоримо , наука је још немоћна да определи прави узрок земљотреса; у томе ногледу налазимо се још па путу истраживања и предомислица, ми не нознајемо потпунце уиутарњи састав наше земпе кугле. Неки геолози тврде да је земља у чврстом (ео1Ме) стању ; већина мисли да је њена унутрашњост течна и састављена из растонљене материје чија је густина велика ; ирема томе, земна кора плива по том океану образована од минерала и метала у течном стању и та течност има високу температуру и огроман притисак; дебљина земне коре још је врло слаба ; на јеној кугли од 1 метра она једва ако би имала 0 т, 01 дебљипе ; ми идемо и играмо но једном ватреном мору а наш патос једва ако има 10 миља дебљине. То је по све могуће и еволуциони начин звезда који ми примећујемо око пас даје много вероватности тој хииотези : оне су све гасовите или течне или им се површина скорила. Према мишљену већипе, земља наша налази се у овом — садањем — добу у средини периоде скоравања. Кад не знамо прави узрок земЛ)Отреса, са свпм је јасно да смо рђаво и обавештавапи о њиховом постајању и да им скоро пикако пе можемо предвидети долазак. Научници су често постављали себи иитање: могу ли се предвидети земљотреси ? У колико је наука данас унапређена у томе погледу, постараћемо се да покажемо у стенену на коме се сад налази решавање тог питања. Још од памтивека људи су желели да иредвиде наступање тог ужаса, да би се благовремено спремили. Упоредо са тим ишла је и жеља за предвиђањем бура. Ову по-

ТРЕСИМА

сле,зњу гајвли су особвто приморски парод и, почевши од Ото Герика, у XVII веку, па све до данас, иа метеорологији, у ногледу бура, много се уснело: барометријска бележења, као и бележења других нужних апарата, нреносе се електричном брзином у сва пристаништа, извештавајући бродове о правцу ветрова и бура. Исги напредак учињеп је и у погледу предвиђања времена по варошима и селима. ТелеметеорограФска мрежа данас расиростире по многим западним варошима доста иоуздана предвиђања времена. Са предвиђањем земл>отреса са свим друкче стоји. Ма да су природњаци конститујисали иодесне апарате за белезкење земљотреса, и ма да је то бележење нризпато као неонходно за будућа предвиђења, ипак још и данас ти анарати не нађоше примене ни у свима државама, а то ли у свима варошима ако не и у селима. По подацима, са којима за сад располаже наука, изгледа да постоје опредељиве иериоде обнављања земљотреса, и епохе , у којима земне вибрације имају најновољнијих услова; јасно је свакоме, да се случајни догађаји, као прекиди равнотеже у нодземним масама, не могу предсказати ; земљотреси невулканског порекла и сувише су страни за нас но иредвиђању ; али је ли тако и са осталим врстама земљотреса ? Алексије Переј у Дижону, направио је пекада једну статистику која има особиту важност ; у њој је ноказао све земљотресе од 1751 до 1800 и од 1800 до 1850 год. ; на песрећу, — он је измешао све земљотресе, не обзнрући се на њихово порекло. Ма шта било, тек нам та стастистика даје једаи врло куриозан Факт : земљотреси су мпогобројпији у оним данпма кад је месец