Просветни гласник
ГОДИШЊИ ИЗДЕШТАЈИ СТАРЕШИНА СРЕДЉИХ ШКОЛЛ
где је 1$ише ђака, и из предмета више опширних, где су про®есори трудили се да гато више кажу и објасне ученицима. Међу тим пазило се и на то, да ђаци редовно уче СЕОје задатке, и у тој цељи пронитивани су неки ио дванут за једно двомесечје. — Тако је бидо са научним нредметима, а са наукама из вештина бидо је сасвим друкчије. Савет богословиски још ире четири године, размипгљајући о томе, како би се што боље црквено певање подигло и усавршило у Богословији, и како би се ученици што више нриморали да већу пажњу обраћају на учење црквенога певања, одлучио је; „да се ради тога сваког двомесечја држи мали испит из црквеног певања. Ове су оцене уношене у главпу књигу, које су (оцене) имале ону исту вредзост, као и друге оцене двомесечне нз научних предмета. Из нотног певања опет држат је полгодишњи иснит, а то опет с' тога да би се показало ученицима да се и од те науке води строг рачун и дала важност тој вештини. Из гимнастике и војиог вежбања пропитивали су сами наставници те вештине два — три пута преко године и давали су оцене. — И ако су се сви наставници вештина ревносно трудили, да што више упознају и науче ученике са тим вештинама, ипак се није постигао сјајан уснех. Ученици су за вештине немарљиви и троми, и кад исте уче — силом уче, немају никаквог одугаовљења за то. Нарочито се ово приметило јога више код црквеног и нотног певања. Док је богословски кор певао у Саборној цркви, дотле је било боље и опажала се код ђака воља за певање и учење ; а кад им се и то одузе , они од тога времена изгубигае и оно мало воље гато су имали и посташе према невању посве равнодушни.
III. ПосеЖавање ученша школе и цркве. Према годишњем распореду часова, ученици су имали преко недеље школских часова, и то:
IV
раз
86
III
V
39
II
39
I
36
а нритом су опет сви ишли сваки дан у цркву јутром и вечером, и недељом и празником на службу, — само дакле у цркву недељно 15—16. часова, а свега преко недеље но 42—44. гаколских и црквоних часова. Часови из научних предмета држани су од 8—12 пре, а из вештииа од 2—6. часова после нодне ; сваки дан и недељом и празником од 8—9 \ пре подне ; тада су имали беседништво и црквено певање. При оваком великом броју часова преко недеље, није могло бити, а да ђаци по који пут и не изостану од часа. Највигае се дегаавало да су изосгајали од цркве; а од школе су изостајали само они који су болесни. Одоцњавања у цркву, то се дешавало почешће, да се није могао тачно рачун ухватити. Сваки се дан иде по 2—3 пута у цркву и сваки се дан по 2—5 ученика по 5 —15 минута задоцни. Међу тим о осуствима како школским тако и црквеиим тачан је рачун вођен. Школска осуства сваки нроФесор на свом предмету бележи и извињава ; а за црквена осуства постоје црквени надзорници у сваком разреду, и они бележе осуства својих другова у нарочити за то одређен бележник и предају на оцену дежурном нро®есору или васпитачу. Ови извињавају онима који имају оправдајућих узрока због чега су изостали од цркве и за тим се после два месеца сва осуства црквена своде заједно са осуствима школским и записује у једну рубрику за осуства одређену у главној књизи. Усљед овога рада, многи су ученици добили