Просветни гласник

КАРАКТЕРНК СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИОТОРИЈЕ

499

крајине имао одл/учап глас. Да би се смисао српских привидегија свео на позитивну основу изађе, после дуљих саветовања, 16 Јуда 1779 годиие и објашњујући решкрипат (КезспрШгп Г)ес1ага1опит Шупсае ШИошз), што је у 70 тачака објашњавао права српскога народа. Тај „деклараторпум" служио је Србима угарским све до екорих времена у свима стварима што се односе на народно-црквену КАРАКТЕРНЕ С/1ИКЕ (по Јн.. јЗ. (Нас СЦЕНЕ И СЛИКЕ ИЗ КРСТАШКИХ РАТОВА. I. Папа Урбан II. и пустињик Петар Амијенски (1095 по Хр.) Турци су већ одавно владали као неограничени господари Палестином и светом варопш Јерусалимом. Хришћане који су ишли на гроб Спаситељев мучили су и свакојако злостављали. И сам грчки цар Алексије, који се бојао турске силе обратио се молбом за помоћ светом оцу папи у Риму. Папа Урбан II. као тадашњи поглавица целог хришћанства па западу реши се да све верне католичке цркве позове на крсташку војну и да гроб Спаситељев и свету земљу, ослободи из руку неверника. Годипе 1090. он сазва велики црквени сабор у вароши Клермонту у Јужној Француској. Једну огромну равницу код ове вароши били су прекрилили епископи и калуђери, кнежеви и господари. Кад иапа целоме сабору каза како у овом походу осем пљена могу добити још опроштење свију грехова и несамртне заслуге на небу, онда цео скуп повика: „Бог то хоће, Бог то хоће." Сви клекнуше да приме благослов папин. Кадје папа једном епископу кога је одредио за свога посланика при овом рату, прикопчао један црвен крст од црвене

управу њихову, као једина законита подлога. Ми смо овде у кратком прегледу уочили само неке најзнатније догађаје, што су културан развитак српског народа у Аустро-Угарској или подизали, или су му сметали, како би при крају могли лакше судити о успесима и неуспесима српскога школства у овоме добу. (Наставиће се) ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ РУБЕ-У)

материје, тада јурнуше сви да себи по један такав крст прикопчају. Отуда је постало име „крсташ." У највећем раздргшењу сви нохиташе кућама да се оружају. Ритери су већ сањали о небројеном благу на небу и на земљи и о својим јуначким делима. Угњетени сељак остављао је туђ плуг и дрљачу, да се у другом делу света бори за слободу и за небо. Сви дужници нису морали плаћати интерес докле се у светој земљи баве. Богаташи су давали цркви новац и имање на чуваље да им опет поврати кад натраг дођу. 2 Да порасте одушевљење у Јужној Француској много је помагао један одушевљен пустињик Петар Амијенски. Он је био један мршав, мали калуђер, ватрен и пун речитости. У суровом оделу, са крстом у руци, јашући. на магарцу, путовао је по народу. Ватреним беседама у најјаснијој боји сликао је невоље хришћана у светој земљи. И које год њега чуо био је тако одушевљен, да је био готов да д& и имање и крв за ствар божју. Већ 15. Августа 1096 године био је поход спреман. У пролеће ове године Петар 63*