Просветни гласник

508

цриватне школе у

у

д013у од

ученика

ученица

ђака

11

п

16

21

37

12

15

39

54

13

5

25

30

14

п

2

24

26

15

»

1

11

18

16

и

—

2

2

17

((

—

1

1

Кад ученике и ученице саставимо у три групе, узев у нрву оне ђаке који нису још дорасди за основиу школу, у другу опет ђаке који су имади ирописне године у којима је нохођење основне шкоде обавезно, а у трећу све старије но узрасту ђака, ми

онда налазимо

да

је

било :

ученика ученица ћака

У I- групи

53

33

86

, П.

94

112

206

. Ш- „

23

108

131

у

п р о ц е

н т у

у I. групи

31

•18

13*04

20.33

, II. „

55*29

44*27

48.70

„ III. „

13*53

42*69

30.97

Свега „ 100*00

100*00

100 00

Највише ђака налази се у добу од 7 — 11 година. Кад ове размере међу собом норедимо, ми надазимо да је на сто ученика

додазидо ученица у првој групи 42 „ другој групи 80 „ трећој г1упи 316

Велики број ученица у трећој групи објасниди смо већ раније код приватних шкода београдских. Девојчице старије од 11 година ретко продужавају учење у средњим школама јер осим једне више женске шкоде ми немама дрјгих засебних средњих школа за девојчице, и с тога се оне, којима то средства допуштају одају у стручним шкодама изучавћњу страних језика и женског ручиог рада; докле напротив мушка деца у том добу узраста продужавају учење у средњим школама којих има у сваком округу бар по једна. IIо занимању ђачких родитеља било је у свих четрнаест приватних школа и то:

од родитеља свега ћака проценат свештеника 4 0 - 95 чиновника • • • -49 11-58 адвоката и декара -11 2-60

од родитеља свега бака проценат трговца 156 36 - 88 занатдије 184 43 - 50 земљорадника ■ • • • 3 0*71 удовица 16 3 - 78 Свега 423 10000

Највећи нроценат ђака био је од родитеља трговачког и занатдијског стадежа. Према горњим размерама додазило је, на сто ових ђака само по 24 ђака, чији су родитељи биди другога занимања. Но месту рођења било је свега цроценат из Београда 245 57 - 92 „ унутрашњости Србије 102 24-11 „ остал. слов. крајева- 63 14 90 „ других драсава .... 13 3 - 07 Свега 423 100-00 На сто ђака рођених у Србији (и у Београду) долазила су само 22 страна ђака. Кад број ђака, који су походили приватне школе, поредимо с бројем опих у јавним шжодама , ми налазимо да приватне школе у србији немају великог утицаја на ширење нисмености у народу. На крају 1884. школске године било је ученика ученица ђака у основ. школама • 31.647 6.267 37.914 „ гимназиј. и реалк. 2.454 267 2.721 „ вишој жен. школи — 438 438 Свега • • 34.101 6.972 41.073 у приват. школама 170 253 423 у опште • • • 34271 7.225 41'496 Према томе износио је проценат у школама: ученика ученица -бака јавним • . 83-02 16 - 98 100*00 приватним 40" 19 59*81 100*00 у опште ■ • • 82*69 17*41 100*00 На хиљаду ученика и ученица јавних школа бидо је у школама приватним ученика ... 5 ученица ... 36 ђака ... 10 Кад број ђака поредимо с бројем становника, онда налазимо да је од десет хиљада становника бидо у јавним школама . . . 220 ђака у приватним шкодама . 2 ђака у опште 222 ђака