Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ КАО НАУКА

509

ВДСПИТАЊЕ КАО НАУКА

од

^ДтЛЕКСАНДРА јЗ (Наставак)

ЕНА

Од познатог непознатмое. Ово је једна омиљена максима у настаии, али она се ретко кад тако иредставља, да би се по њој могдо како одређено унутство извссти. У лаким случајевима њен је смисао са свим разумљив : објашњанаље се мора ослањати на Факта, која су већ нозната, иначе се неће разумети. Овим је само исказаи закон, да треба ићи од просто елементарнога сложеноме ; најире се мора савладати неки извесан иредмет, на тек онда може се прећи на најближи. Оваки који овако прост захтев повреди свесно, изгубљен је; а опет, с друге стране, онај би заслужио неумрлу успомену, који би могао своју душу заложити, да то никад није повредио. Кад је нека демонстрација основана на приицииима, који се још не разумеју, кад се у каквом опасивању морају да употребе изрази, који нису познати оној личиости, којој се нешто описује; кад је за неко упутство потребан неки рад, који пре тога није свршен и изучен, онда ће у свима тим случајевима резултат бити неуспех. Где се настава даје по строго методичкој Форми, као у каком правилном научном курсу, ту се увек више или мање одржава неки ред у ностепеном напредовању, и ако је то често евезано с неким тешкоћама. У ранијим стадијама, кад скунљање знања иде, тако рећи случајно, без икаква реда, није ни могуће држати се неког сталног реда. Најнезрелији духови највише су наклоњени, да све једно с другим номешају, и човек се још мора чудити, како је могуће, да се материја за учење у опште у оваком стању може усвојити. Може бити, да се овакав ток и не може баш са свим обићи, али је свако-

јако сигурно, да је штетно, ако се знање ва тај начин добија, и ми ћемо у једној глави доцније ошнирније претрести : од куда та потреба потиче, а како се њени рђави унливи могу ублажити. Говором ми можемо само једну ствар у један мах изнети : Факта и податци следују по реду један за другим. Ме^у тим, понеки пут би било корисно за разумевање тежих предмета, кад би се могле две или три ствари упоредо изнети, и у исто времо схватити. Ово је само сметња, коју ученик има да савлада. Једна друга незгода еастоји се у томе, што по некад није могуће отклонити, да се не навеже на негато, што се пре тога није разумело, те тако остаје једно тамно место, које чини, те је све следеће тамно и неразумљиво све дотле, док не дођемо на неку извесну тачку, која нејасност и таму растера. Анализа и синтеза. Ове се- две речи врло често употребљују у упутствима, која се за учитеље издају. Али значај, који им се често даје, врло је магловит. Аналмза има одређенији значај, кчо што се види у оном добро познатом примеру : граматичка анализа ставова или реченица. Но значај анализе пије тако јасан, кад се она употребљује при настави читања ; овде се под њом разуме, да се неки сложен предмет посмотри по његовим саставним деловима. Тако се може анализирати нека иарна машина као предмет, који је сложен из цилиндра, упоредница, регулатора и т. д Међу тим, за то није ни мало нужпо овзко „громопуцателно" име; јер то се исто тако може о-шачити и са речју „опис." Научни значај