Просветни гласник

ЗЛПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

531

б). Сад да ирсгледамо некодико примера из којих ће се видети како г. Убавкић говори иеодређено. Тако п. пр. 6). На стр. 16, врсти 4 озго, вели: „Ну тек жто су ишчезли источли Готи, а на балканско полуострво навале оиет Словени и Бугари народ финског или Турског порекла. Њих је то јест Бугаре , дозвао један римски (грчки) цар против источиих Гота; и т. д." Овде неваља прво оно то јест Бугаре , јерје то излишно; друго не ваља ни оно један римеки цар , већ је требало казати који дар, па оно један изоставити — ииаче је неодређено, а то у учебнику не сме бити, јер историја није ни нрича ни басна. Даље: од куд писац нађе да су Вугари Турског иорекла?! 7.На стр. 44, врсти 11 оздо, вели: „ . . . и постане владаром (говори о Владимиру и Самуилу) не само над оном земљом, којом је и пре владао, него и над још неким другим земљама и т. д." Или је требало казати којим је земљама овладао Владимир или то неодређено и не момињати, 8. На стр. 51, врсти 3 оздо (изузев што је у примедби), слично горњем, вели: „... а други оиет најроди неирестано нападаху на Грчку и иљачкаше је." Требало је казати који народи нападаху и место иљачкаше је казати иљачкаху је. Што није прецизно и одређено ке треба ни помињати у учебнику. 9. На стр. 59, врсти 7 озго, говорећи о Војиславу, вели: „А у време мира пазио је да се у земљи не ради криво, и да сваки ради и о своме залогају живи." Ово подвучено неће бити згодно и некако чудно звучи мирише на извесне идеје? Да, а и од куда иисац зна да је Војислав баш тако радио ? Зар се није могло казати: да сваки ради свој иосао? 10. На стр. 66, врсти 3 озго, говорећи како су Грци заробили Водина, вели: „... Грцв га пошљу далеко у другу земљу Антијохију." „Дакле у другу земљу" непотребно је, досга је казати само Антијохију — иначе је то прави плеоназам. 11. На истој страни, врсти 10 озго, вели: „Но и ако је Радослав се иомирио с Бодином ипак (које г. Убавкић овде, као и свуда пише састављено „ииак"), његови синови, њих 8, не хтеше остати на миру него и даље

нападаху на Водина, док их најзад не-измири један архијеиискои." У првој подвученој речепици не ваља ред речп; а тако исто не ваља ни оно један архијеиискои, јер је то неодређено, и требало јеказати који то архијепископ. 12. На страни 74, врсти 3, озго, вели: „Довде сам вам говорио све о зетским владарима и т. д." Овде се ие зна коме је г. Убавкић говорио? Ваљда је уобразио да седи за катедром и предаје истОрију? Да али онда би ваљало да је писао своја предавања, а не учебник! 13. На страни 108, врсти 4 оздо, стоји : „Треће године устанка, вође бугарске учине некакав договор са Немањом н једним (немачким) царем, који је с великом (крсташком) војском путовао у далеку земљу (Азију) итд." Место некакав требало је казати о чему су се договорили; место једним царем, требало је казати с којим царем; и место далеку земљу Азију казати само Азкју, па би бнло све јасно — иначе је све неодређено. 14. На страни 118, врсти 15 озго, вели : „Две године дана носле овог догађаја, Мацарски краљ у договору са још једним краљем и т. д." Требало је рећи с којим краљем, а опо јоги једним изоставити, и ствар би била јасна, иначе је све нејасно и неодређено. 15. На страни 127, врсти нрвој озго, говорећи о краљу Милутину, вели: „ . . . а био је већ и ожењен Аном, ћерју једног великаша једног, којн се одметнуо од Грка итд." Оно грчког неодређсно је, па онда за што великаша кад се зна који је то био и да се но чину звао севостократор; и он се није одметнуо од Грка, већ од грчког цара. 16. На истој страни, у врсти 10 оздо, вели: . . . ноиште од свога зета цара татарског, неколико хиљада (4000) војнжа и крене се н т. д." Грчки је цар искао иомоћи од свога "зета, и овај му је иослао 4000 војника, а то не значи „ неколико хиљада," па на што тако говорити ? 17. Даље на истој страни, говорећи како је грчки цар пошао с војском на Милутина, вели: „ Па несреКу његову разболи се у путу и носле кратког боловања умре и т д." Ово на несреКу његову не зна се на кога се односи — на Милутина или грчког цара? Јер 67«