Просветни гласник

642

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ципе, по којима се она развија, те са тога општег гдедишта, проучићемо дело, које пам је у рукама, и оденити вредност аегову, Педагошка проматрања обузеће, на тај начип, најглавнији део овог нашег реФерата, посде чега доћи ће нетачности у самој науци, па јсзикословпе махне, а завршићемс, најносде, пашим мишљењем о самоме делу, Тако почећемо одмах проматрати: I. Педагошке стране дела ТЈозната је истина, да религија треба да буде најјача нотпора морала. С тога она ваља упоредно да развпја све душевне силе човечије, на да га тако оспособи за свако племенито и добро дело. За то је потребно удесити наставу из религије тако, како ће она у деце пробудити, развити и утврдити морално осећање. А да то буде, нужно је религијску наставу удесити педагошки. — Пре свега, ваља је удесити нрема_духовном развитку дечијем, јер сухонарна и догматска разлагања, могу у деце убити и најузвишеније и најчистије религијеке истине. С тим у свези, недагошко-религијска настава, ваља да води озбиљног рачуна о подесном току и згодном избору религијске наставне материје. И она мора почињати са лакшим и схватљивијим, иа ностепено и обазриво нрихваћати се и онога, што је апстрактно. Ваља дакле почињати са тежњама и осећањима, која су већ у деце; њих. нонравити и утврдитп, па тек онда повести дете и у област оних осећања, о којима оно нре није ништа знало. И само ако се тако буде радило, иостићи ће се и у религијској настави очигледна јасноћа, којаје камен темељац свакој настави у основној школи. Да религијска настааа развнја разум, као што ваља, да утиче на срце и снажи морал, најбоље је предавати је развијајућом методом. Тим путем наставник ће се најтачније уверити, дали јеученик потпуно схватио оно, што му је казивано, или не, а уједно учиниће, да деца сама мисле, премишљају, расуђују и закључују, а то све буднће и снажиће у њима дух правога религијског осећања. Све ово мора имати у виду писац, који хоће да пише књигу за децу основне школе. Према овим обзирима удешава се носле ред

и количина материјала, пази се на начин исказивања мисли, на јасиоћу у изразима, и на облик сваке поједине речи. Ни једна мисао, ни једна реч, не сме бити нејасна, ни двосмислена, но опредељена тако, да казује баш оно, што се хтело казати. За то посао писања књига за децу основне школе не треба олако схватати, јер упростити једну науку у толнкој мери, да децп буде потпуно схватљива, није баш лака ствар. После ових општах напомена, прећи ћемо на само дело, те да видимо, да ди, и у колико оно одговара нрема горе изложеним принцииима. Безимени писац дела „ Предавања из Науке Ћ-ришИанске у II. разреду ниж;: основне школе ", у свом сироводном писму госнодину министру, вели : „ би ли", та његова предавања, „могла битиручна ђачка књига", — По овоме могло би се одмах помислити, да човек пред собом заиста има какав ђачки учебник, написан у облику онаком, у каком се сви учебници пишу. Међу тим, кад се дело проучи, видеће се, да је оно написано у облику упутства, дакле ручне књиге наставнИкове, јер нисац одмах у „ I иредавању", почиње овако : „ Децо! Ви сте сад мало ве/ш и разумнији него ирошле године, кад сте учили 1. разред. За то Аемо ове године и више учити, но ирошле године што смо учили", и т. д. — И заиста, према начину излагања, да је нисац, та своја нредавања, наменио за упутство, боље би погодио, те би тада и одређени „реферанти„ (како писац вели) дали и мало боље „мишлење " о тим предавањима, него што им је, при свој добро.ј вељи њиховој, могуће, нри оваким приликама, да учине. Сву наставну материју из Науке Хришћанске за II разред основне школе, писац је разредно у 24, предавања. К томе додао је на крају и још један „ Додатак ," кога је римским циФрама разделио на 3. одељка. На крају пак тих одељака ставио је две „приметбе" опет под римским I. и II. У првој примедби „ручне ђачке књиге" писац објашњава, сигурно ђацима. да „треба повторавати све, кад се ово сврши," а за тим, у другој примедби, прича им, како је „ова своја предавања писао н предавао све, или пред настунајући нразник, или носле неколико