Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВПОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

.5 4 1

псфалије, 266, „ околина " место околна (седа), 267, „ не нађе" место не наиђе, 269, , другачко" место дугачко, (копље), на 271, има три : „век " место већ, „уманике " место уљанике, и „за свога" место са сеога, (газдалука), на 272 има 4: „ трговинама " место трговима, „његовим " мест њиховим, и изостављена су, испред две алинеје, два броја — 6' и 7, на 273, има 2 : „ирихода" место ирииада (вдадаоцу), и „ ириаада " место прихода, на 275. опет 2 : „са Х2" место за 12, (перпера), и „грама " место драма, на 272, опет 2 : „адветајуЛе стања а хтео је рећи „ цветајуЛег стања " што такође не ваља, и „ оређену место одре1јену, (суму); на 288, „ трговлне " место трговине, и на послетку на страни 194, стоји: „ ■ • -она су накит читаве старе словенске књижевности". место: етаре сриске књижевности. Претпоставио сам да су све ове погрешке учињене сдучајно; али ће их имати које су учињене и из незнања. Било како му драго — толико и таких погрешака не сме бити у учебнику. Погрешака има толико : да на сваки лист долази најмање 3 погрешке ! Из свега што овде рекох о књизи г. Убавкићо, види се ово : 1. Да књига нема одређеног илана : није за осаовну нити за срздњу школу, нити за учитеље, а еи за народ ; што је у неколико и сам писац признао у своме предговору ; 2. Да је сама генеза^књиге недостојна наше књижевности ; 3. Да у књизи има историјских неистина, погрешака и проблематичких ствари ; 4. Да је начин писања рђав — није за учебник ; 5. Да у књизи има педагошких иогрешака; 6. да је језик у књизи на много места рђав, погрешан неправилан ; и 7. На послетку, у књизи има пуео погрешака за које с.е може иретноставити да су учињепе или случајно или из непажње — али се ни по што не може казати да су све те погрешке невине: има их или случајно и изнепажње учињених, али их има учињених и из незнања. На послетку, да се запитамо : има ли што год добро у књизн г. Убавкића? На то одговарам : има у њој и доброга. А шта је до-

бро ? Добро је све оно што је писац узео ОД Других писаца, па онако неизмењено употребио, а све што је на свој начин дотеривао не ваља му. С тога ову књигу може потлуно карактерисати ова изрека: „Јп ћос 111)Го 8Ш11 шц П а ђопа е! тиПа пота; 1 зес! ^иае вип! ћопа пои виа! по"№а е! диае зип! потапоп вип! ђопа". 8саН§ег, писац XVI. века). Према свему што довде рекох о овој књизи, упоредивши зло и добро : мњења сам, да г. УбавкиКева књига није ни закоју школу. 30. Јуна 1885 год. У Београду. РеФерент , прооесор Учитељске школе Д1 ихаи^о јвУРОВИЋ VI Г. Милан АндоновиЛ писмом од 3. Јула тек. год. јавља Главном Просветном Савету, како је мишљења, да теме из космогра®ије за проФесорске кандидате могу остати исте, пошто ни један од кандидата те теме није радио. Одлучено је: да се мишљење г. Андоноввћа усвоји. VII. Прочитан је реФерат г, г. Проте Живојина Јовичи&а и Лазе Ј. Обрадови&а на књигу „Предавања из Науке ХришћАиске за II разред нвже осиовне школе" од безименог писца. Одлучено је: да се усвоји мигаљење реФерената; реФерат, да се награди са 50 динара. РеФерат гласи: Гл&аном Просветном Савету. Одликовани поверењем Главног Просветног Савета, да прегледамо и оценимо дело безименог писца „Ц редавања из Науке ХришКанске у II. разреду ниже основне школе', част иам је, да о истоме делу иоднесемо своје мишљење. Али пре, него што би нристуиили оцењивању самогадела, нека иам је дозвољено, да проговоримо неколико речи у опште о религијској настави у основној шкоЛи. Тим путем обележићемо, шта је цељ религијској настава у основној школи, недагошке прин-