Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТИОГ САВЕТА

више свечаностп и деремоније а негде мање" Говорећн даље о томе, нисац вели : „Оваке заветине и нресдаве јесуСжта?) и имају свога духовног значаја и поштовања" не наводећи о томе даље ни једне речиде, из чега се јасно види, да безименн писац мало зна о сеоским заветинама и оннм депим обредима, који се врше при овим свечаностима, кад их овако мршаво описује својим ученидима. Ових неколико наведен их цитата, надамо се бнће довољно, да Главни Просветни Савет позна начин, по коме је безимени нисац излагао своје мисли, пишући своја „Предавања из Науке Хришћанске за II разред основне школе" као „ручну ђачку књигу." Сад да нобројимо неке граматичке и синтактичке погрешке у овоме деду. Тако он вели: „што вас ја будем учио (место — чему вас ја — и. т. д.) пише свуда „ божијег " (место — божјег, па и то недоследно , негде великим, а негде малим словом); „разуму" (место — разумеју); „мезнају" (место — не знају); „ видиЛу 8 (место — видећу); „оКете" (место — хоћете); „мајки" (место — мајци); „желила" (место — желела); „ видила" (место — видела)! „воскрела" (место — васкрсла); „ живили " (место — живели) ; „ триити" (место — тр:;ети) ; „чест" место — част) ; „ владики " (место владици); „метли" (место - метули); „умро" (место — умр'о или умрво) ; „не боје ништа" (место — ничега); „иразнике које сам. вам аричао " (место — о којима сам вам причао); „ видити" (место ■— видети) ; „не иокорни" (место — ненокорни); „добри људи" (место — добрих људи); „зли духова" (место — злихдухова): „добри анђела" (место добрих анђела); „света тројица" малим словом (место — великим); „волили" (место волели); „бар" (варош) с малим словом (место — Бар с великим словом); „ незнабожт" (место — незнабошци); „ Богојавлте " (место — Богојављење); „ Божиј « (место — божји); „неможе" (место — не може); „ Анђел" (место — анђео); „ кроз неколико дана" (место —

после неколико дана); „слушај те " (место — слушајте); „ код њени родитеља " (место — њених); „ Вознесење " (место — Вазнесење);. „од њи" (место — од њих) „ ХришКански Срба" (место — хришћанских) „селска" (место — сеоска); „ мишлење" (место — мишљење). и т. д. и т. д. Ово су на брзу руку опажене језпкословне погрешке овога дела; али њих има и много више. Уверенн,. да ће и ово бити довољно, да Просветни Савет оцени са коликом је језикословном тачношћу ово дело рађено, држимо, да је и оволико наведених примера довољно. Само ћемо још и ово споменути, да је интерпункција у целоме делу веома лоша, јер је већином бележена тамо, где јој није места, а изостављана често онамо, где би требала по правилу да буде. Са овим завршујемо набрајање лоших страна овога дела. 0 добрим — готово се мало што има рећн, мањ то , да писац заслужује похвалу за уложени труд око нисања овога дела. Према томе, ми не можемо дати свога мишљења, да се „Предавања из Науке Хришћанске у II разреду основне школе" могу штампати о државном трошку , а још мање — употребити као „ручна ђачка књига", но предлажемо, да се ово дело, као посве слабо израђено, одбаци. Благодарећи Главном Просветном Савету на ловерењу, којнм смо овом приликом одликовани, остајемо. 80 Јуна 1885. год. У Београду вазда на услузи : Прота ^К ивојин ј Ј овичић ироФесор богословије, ј Л аза ј Ј . П брадовик