Просветни гласник

547

и да би се исиунила законска Форма нађу" и т. д. У истом нредавању даље, гшше овако: .Ј.Дјева Марија она је највиле водеда да чита св. књиге." У XII. предавању, о св.Ђурђу, хгише овако: „У једној земљи — Мадој Азији живили су (место живеле) две нобожне и честите душе хришћанске". Говерећи о мајци св. Ђорђа, каже: ,Његова мајка није могда остати сама и живити (место живети) у тој земљи, иего намисли и нреседи се са својим синчићем Ђорђ"ем код њени (место њених) родитеља". Причајући даље, како је св. Ђурђу, кад је иостао старешином, бидо зановеђено, да „мучи, осуђује и убија хришћане," па он то није хтео чипити „те за то он даде оставку на своју сдужбу, и иоче да јавпо говори против оног беснога цара и свију његови (место његових) нехришћански (место нехришћанских) деда." У закључку о том иредавању веди : „За то што је св. Ђорђе тодико муке иретрнио (место претрпео), за Христа и веру његову, и великом смрћу умр'о, неки хришћани узеди су га за свог иатрона, и сдаве га тај дан". У XIII. предавању, о Вазнесењу, говорећи како је Христос пред оддазак учио своје аностоде, пише: „Кад им је Христос ово изговорио, он иође с њима, и дођу на врх једно брдо (место једног брда) једеонског (место масдичног)." Сам догађај Вазнесења описује овако : „И у једаннут ученици видоше (место видеше,) да се Исус подшке, и однесе га обдак". У „Додатку" под I. причајући о књизи аностолу, нише: „Ову књигу децо написади су аиостоди, и из ње учиди оне људе који су биди дадеко, те нису могди стићи, него су их аиостодн иисмом учиди — док не стигну". У том истом одељку под II. овако објашњава црквену сдаву: „Кад у неком месту — седу иди вароши оће (место хоће) људц да направе себи цркву, где ће се Богу модити у иразничне дане, они сиреме све што треба за зидање цркве. 11а кад све буде ириправљено, онда зовну људи свештенике, ко.ји освете водом оно место, где ће се зидати, и наменује (место намену је) коме ће празнику, иди светитељу, и онда у име божије (место божје) иочне се зидати црква. Кад буде црква сасвим (место са свим) готова,

онда вдадика — еиископ са остадим мдађим свештеницима, модитвама освештају и иосвете је (опет) оном светитељу у чије је име иочета намењена и освештаиа бида по свршетку. Свака така црква има посде своје име, у чије је име освештена. Тај дан кад се црква освети, онда пастаје весеље част, народ много долази. Носле тај дан кад је црква која освештана, она онај дан и слави. Многи народ долази на свечану службу, весеље играње код цркве. Тај скуп народа о црквеној сдави, зове се још и сабор.*' Его, у такој збрци лојмова безимени ппсац описује црквену славу! Још несрећније у „Додатку" под III. описује заветину овако: „Као год што људи сваки за себе имају поред осгадих празника у које не раде свог обичног „патрона" сдаву ; и то само Срби хришћани, тако исто и многа села срнска, нмају своју заједничку заветину у години кад нразнују и не раде. Ево ћу вам ово укратко испричати. Сељани — а негде и варошани једног седа, другог трећег и т. д. међу собом договоре се и изберу по један дан у години у који пада какав већи иди мањи празник и у тај (ваљда иразпик) заветују се да пико ништа не ради, него сви празнују. Они се тих дана кад је чија заветина сви искупе на једноме месту у селу. Али да би свечанији био тај дан заветине они позову свештеника, који на једном месту очита им здравствене модитве, свети масло и воду за здравље сељана, стоке н поља." — Држати молитву за здравље људи и стоке, има смисда , али чинити молитву за здравље поља, чини нам се чудновато. Опо до душе, има модитва и за поља, ади у том смислу, да их Бог сачува од едементарних неиогода. — Даље нродужава писац: „Кад се ова свечаност духовна сврши, онда настаје^ весеље, част н играње, где искупи и старо и мдаДо, па још и родбина кад коме дође из других села и то траје цедог дапа до самог мрака. Иосде се разиђу кућама са својим гостима и настане чашћење и весеље. Тај дан кад они тако заједнички празнују договорно зове се „заветина" нресдава иди сдава седска (место сеоска)." „Обичаји ових заветина, пресдава илн селских слава нису свуда једнаки негде има 69 •