Просветни гласник

ИСТОРИЈА СРПСК ШКОЛЛ У УгАРСКОЈ

559

Из необавезних нредмета свршили су Цртање слободном руком ; у I разреду: 4 са одличном, 15 са врло добром, 83 са добром. 8 са слабом и 1 са рђавом оценом ; у II разреду: 7 са одличном, 8 са врло добром, 14 са добром, 10 са слабом и 1 са рђавом оценом ; у III разреду: 8 са врло добром, 17 са добром и 8 са слабом оценом, и у IV разреду: 1 са одличном, 6 са врло добром, 16 еа добром, 0 са слабом и 1 са рђавом оценом, а краснопис: у I разреду: 1 са одличном, 11 са врло добром, 35 са добром и 14 са слабом оценом, и у II разреду: 4 са одличном, 11 са врло добром, 21 са добром и 4 са слабом оценом. 14. Кажњено је, које за неоправдане изостанке од школе и цркве, које за немир, а које за неизрађене у школи задатко:

затвором: у I разреду 41, у II разреду 22, у III разр. 17 и у IV разр. 12. Отиупггањем из школе с правом на иснит: У I разреду 14, у II разреду 1, у III разреду 4 и у IV разреду 3. 15. На једној мери стоји кабинет за Физику и Хемију и збирка за Минералогију, Ботанику и Зоологију. 16. У овој школској години увећана је школска библиотека само оним књигама што их је министарство овом заводу слало. И 17. Вграда, у којој је овај завод, узета је под кирију и доста је нространа. КБр. 239. 9. Августа 1885. год., у Београду. Директор II ниже гимиазије ј Јевта јворђевић

ИСТОРИЈА СРПСКИХ ШНОЛА У УГАРСКОЈ ДОБА МАРИЈЕ ТЕРЕЗИЈЕ од 1740—1780 иише ЈТетар Деспотовић

2, Литература. Српску литературу овога доба врдо је лако нрегледати. Од 1740—1780. године забелезкио је библиограФ српски свега 71 спис. Па све да ту и нису побројани сви списи што су за то време угледали света, инак ће им укупан број прекорачити једва једпу стотину. Садржај им је различан ; но већина беше намењена потребама школе и цркве. Савесни Иавде ШаФарик нобројао је још око двадесет рукониса, шго не могаху да се штампају у оскудици штампарија у нашим крајевима: па кад и то узмемо у рачун, онда ипак мо-

рамо признати, е је књижеван рад тога времена био веома скроман. Зашто се тада није на књижевности више радило, томе има више узрока и ми ћемо тек најглавније да наведемо. Међу те снада прекомерно учешће срнског народа у оним дуготрајним ратовима што смо. их навели у прошломе одељку; борба за политична права своја, услед које се иојављиваху толики немири и сеобе; оскудица у вишим српсконародним школама а највише увађање рускословенског језика у српску књижевнност и крајња оскудаца у штампаријама. Из политичних разлога Србима се изнајпре није дозволило основати своју народну