Просветни гласник

560

штампарију, ма да су штампарију тражили иочевши од Патријарха Чарнојевића мало не сви митроиолити и иародии сабори српски. Истииа јвј да је иародна штампарија сриска у Карловцима, на молбу митрополита Ненадовића још 4. Августа 1752. годипе, дозвољена била, но ми не налазимо трага ни гласа, да је услед те дозволе, штампарија у Карловцима збиља и подигнута. А ношто се о томе код нас слабо шта и иисало, то ћемо овде саопштити оно, што смо о тој штампарији ту и тамо нашли. Штампарија је дозвољена под тим условом, да буде подлолша строгој цензури Вечкој и да иреступник буде подложап најстрожијој казни, а оспм Тога да се на свакој књизи има наштампати: „за потребу источне цркве" (1иг Деп ВеДагЈ: (1ег опеп^аНзсћеп Клгсће 1 ). Нек нам други услови и нису иознати ипак је и ово довољно, да се дозна, како је та дозвола била ограничена. Но по другој једној белешци изгледа, као дајета штампарија у Карловци већ била подигнута. У сноровима што су у оно доба због комнетенције у српским стварИма појавили се међу „угарском дворском канцеларијом" и ,илирском (срнском") денутацијом изјавида се сама царица Марија Терезија зато, да би вал>ало српске одношаје довести у јединсгвени систем. У то нме израдио је 1755 године придворни саветник гроФ Фрањо Колер једну опширну промеморију, под надзивом „бузЈет 111 Шупзсћен Ан§'е1едепће1^еп." 2 ) На ово је ноднео председник илирске придворне денутације Вартелштајн своје нримедбе, што су нам у целости познате. 8 ) Одговарајући на 17. тачку Колерове нромеморије у којој је Колер говорио о штампарији у Карловци, нримечава Бартелштајн, „е му се чини да окривљење, као да се рацки (срнскп) народ хоће да одржава у незнању, нре може насти на (римо-католичког, епископа Јегарског који је иодизању 1 ) Сопсег(;а1лои8. Рго(;осо11 од 1791. Извод овога сниса саопштио је Швакер у својој књизи: „Ро1. 6е8с111сћ4е с1ег 8егћеп 111 ТЈп^агп" стр. 193 и даље. 3 ) Саопштеие у „КоИиепћПаХ. ВеИа&е гит Агсћ!у 1иг КишЈе б8(;егге1сћ18сћег безсћЈсћ^ачиеПеи ћегаи8?е§ећеп уоп с1ег ћЈ81ог18сћеи Сотпп881оп с!ег ка18. Ака(1еппе с1ег >У188еизсћаГ1.еп, ВаиЈ V. страва 12—24 и 36—41.

шгампарије тако иротиван, но на митроаолита који штамаарију аодиже." 1 ) Но н ако ова оба државннка говоре о штамнарнји тако као да већ постојп, ипак нема никаква другога ослонца, да се стално закључи, е је штамиарија та била нодигнута. По свој прилици је, да је митрополит Ненадовић нрипремио све што треба да се штамнарија отвори, на је онда добио други декрет, којим му се отварање те штампарије забрањује, а овај је потекао на представку јегарског бискупа гроФа Баркоција, који је из других парница познат као одлучан противник српског народа п његових привилегија. Из ове кратке белешке Бартенштајнове дознајемо и то, зашто је тај бискуп био противан отварању српске штамиарије. Он је павађао, да штампањем српских књига митронолит жели српски народ да одржи у незнању. Ову апсурдност побија Бартенштајн, а ми је овде наводимо тек да се внди како је у оно доба био тежак положај народа српског. Борба, што се усљед тога водила међу. митрополитом и тим Јегарским владиком сврш.ена је но свој прилици на штету народа српског н можда је та већ сасвим за Карловце снремна штамнарија 1760 г. пренесена у Вепецију, куда је одмах отишао и Зарија Орфелин, у књижевним нословима десна рука митрополита Ненадовића. У срединн народа срнског штампарија се није основала, а не бејаше је ни у целој царевини Аустриској. С тога се конгрес од 1769 године обрати наново двору с молбом, да се Србима дозволи да нодигну своју народну штампарију. Конгрес је и. тада помишљао на Сремске Карловце или које друго српско место и на ту предсгавку изда се дозвола Бечком штампару Јосифу Курцбеку да може подићи „илирску штампарију у Бечу." Зашто у Бечу ') „Л^оће! пјсћ1;8 апс1егез ги егјппегп ; ћаће, а1з с!а88 ш1г еЈпез ШеИз уогкотте, с1ааз сИе Ве8сћи1(И§ип§ с1аб гаЈ218сће Уо1к ^еШввепкНсћ 1П Дег ХЈпл^ЈбвепћеИ; егћаИеп ги \?о11еп, ећепЛег аи!' с1еп Ег1аиег В18сћо(Теп, с!ег 8Гсћ (1ег Висћ(1гискегеу-ЕггЈсМип§8о зећг л^1е(1ег8е(;2е(;, а1з аи!' с1еп Ме(;гороМ(;еп, 80 (Ие ВисћЉ-искегеу еггкћ(е(, 1а11еп кбппе, ип(1 ап(1егеп (ћеИв тсћ(; уеге1пћагНсћ егвсћеЈпе, с1еп Ме(;гороН(;еп стс1 апс1еге зсћЈгтаИасће ВЈзсћоССе Језаеп \уаз оћ8(еће(, ии ћезсћи1сН§еп, ии&1е1сћ аћег, 1ћпеп сНе УЈбПаИоп, тНћ1п (1еп 2и(г1и ум јћген 61аићепбдеповвеп ипс! с1егеп ХЈп(;егг1сћ(; иШегваееи ги \уо11еп." Ш(1ет ст. 22.