Просветни гласник

иетори .та српских

шко.1 v у углрској

561

а не у Еарлопцима, на то одговарају изаслаииди угарске придворне канцеларије и дворског војеног савета 1791 године „да је илирска штамиарија до сада увек у Бечу на очима двора задржавана из разних политичких обзира, да би се тим сигурније на пут стало евима оиасним иоследицама што би отуда могле произаћи." 1 ) То ето беше прва српска штампарија у Аустрији. Но с том штампаријом не могаху да се подмире све литерарне потребе парода српског и ми и даље виђамо, да се многе српске квиге штамиају у Мљетцима и Русији. Што је та јодипа „иривилегисапа" српска штамиарија била у Бечу, такође је узрок, да мпоге за штампу сиромне књиге српске не могаху да се штампају, па инак се од тог времена опажа живљи иокрет у литератури нашој, особито спогледом на школске потребе. Остаје нам још да се обазремо па главније књижевнике тога доба. Ти су: Зарија Орфелип, који беше иисац и издавалац сриских књига; знатни историчар Јоваи Рајић, )који је најзнатиија дела своја свршио у овој нериоди, те их је тек двадесет година после тога штамнао а половица му остала и нештампана), Тодор Јанковић од Миријева и Стеван Вујановић. Сви ови иисци обраћаху пажњу своју нотребама тадашњих срнских школа, те се у неку руку могу сматрати као оснивачи српске школске литературе. Сматрајући руско-словенски језик за књижеван језик српски, писаху они и књиге своје на томе језику, који су тим начином увели и у српске школе, што је доцније врло смстало развитку српскога школства. Но и крај те заблуде ће ипак лмена њихова остати у културној историји срискога народа увек светла, јер су највећим одушевљењем прегли, да се народ српски почне иутем својих школа просвећавати. Неможе нам се, а да овде не истакиемо још једвгу иојаву, што се односи на реоргаиизацију српскога нравописа. Уоиште седраш, е је Вук СтеФаповић Караџић, пречишћава') „Бмш (1Ге ЈПуг18сће Вис1н1гискеге1 Маћш јпипег 1п ЛУ1еп аив тегвсМеЛепеп роЈШвсћеп Кпск81сћ1еп ив(;ег с1ен Аи§еп Деа Но1'е8 ги ће1а88еп ћеГииЈеп ■№01ч1еп ве1, ит (ЈаЛигсћ Је81о 81сћегег а11еп ћеЈепкНсћеи Ко%еи уоггићеи^еп с1Је е1даа 1иегаи8 еп181ећеп коиикеп.* — СоисегкаЈЈопв-Рго^осоП од 1791. други одељак тачка 7. — Рукописан акт.

јући азбуку српску у њу увео међу осталим и знаке за гласове ћ, ђ и џ. Но знаци за те гласове уведени су у сриске школе још 1776. годиие, кад је директор за Банатске школе сриске Тодор Јанковић саставио све књиге и штице што беху прописане за српске школе. У методичном унутству своме : „Ручнал книга потребнад магктромг Јллјрхческихг иеуиитскихђ малих школђ " вели ои међу осталим ово: славенскш дзикђ им $етЂ четнрдеслтЂ дв1> бвкви, тоеств: а, б, в, г, д, е, ж, ■/„ з, И, 1, к, Л, М, н, 0, ii, р, С, Т, к, v, ф, X, ш, ц. Ч, ш, 1ц, г, м, б, г ћ, 10, Л, Л, <0, 3, 1(1, «■. V. КромФ, т г ]љ находдтсл еш,е три иисмена ћ, ђ и џ." 1 ) Под звездицом находимо још и ову нримедбу: „Искиствомг вслкђ знати можетЂ, да нисмена ћ, ђ и џ сербсиК народт, вт> страиахт, сихт, вссма часто употребљлетг, которихт. обаче межд« славенскими писмени ноставити не везможно, изђ узрока что таковал вт> словахЂ словенскихт, не обр1зташтсл; ничто менше за номнитг, кто аки би писмена с1а ЛБЖ ,естраннаго дзнка бнла: ибо изв г ћстпо естБ, да иисал ћ иичто дрвго естБ разв г ћ словенское сопрнженое И9 и емк предходЛ1цал бвква, иже двоегласним умлгчатсл, а иисмл џ из писменах т и ч составллетсл. Не бе^ основан1и бити видитса, да СероБШ примћром г Б окрестнихт, народовг, водл1цесл, н г 1;которјл согласшл бккви с г б ностенними двоегласними ?л г ћунотребителБ1гћ таковое соирлжеше инсменг едним К изображати обикли; а џ из тога узрока обр-ћли, что бн воведен1л во сербсми газикт. ткрецшл р г ћчемл написовати могли; бккви С1л, гакоже и Л (ђ) во валахшскомт, 1лзнк г ћ употребллетсл." Из ове примедбе види се и то, да Јанковић те знаке за гласове ђ, ћ и џ није сам смислио, но да их је опако, како су од народа већ употребљавани увео у литературу, ноиаособ иак у штице и остале проиисане школске књиге. У азбучној штици што се у срнским школама Аустријским употребљавала од 1770 до 1755. годипе бејаху и та иисмена наштамнана, а по свој нрилици је, да се на та нисмена односи н оно јадање Будимаца у једној представци од 1788 године, на име: „као и оно у Банатк што чкемо и слишимо, да е некако новое Азт> Бкке србское измиш1 ) За ђ је узео знак изврнутог у, од придике овако А. 71