Просветни гласник

5 62 « ИСТОРИЈА СРПСКИХ

љ^но и дато да се паша српска деда учатг и вЈде чвемо и то, да више у ткћму имаде слова ЧИВ8ТСК1И него сербскји." 1 ) Ово карактерише парод сриски, који браиећи своју старину, свакој новшш излази с неповереаем иа сусрет. — У школама сриским учила су деца та писмена из својих штица и букварева и даље, па и у практичном животу СроИ су унотребљавали и до Вука Ст. Караџића писмена ђ, ћ и џ, као што то и из старих писама увиђамо, али књижевници срнски су их још и носле иојаве Вукове дуго избегавали. 3. Молбе и саборски закључци што се односе на школе и образовање омладине. Сриски народ је у овом периоду са својих оиштинских и еиархијских зборова и пародиих сабора искао оснивање и нобољшање својих срнских народних школа и доносио је закључке што се односе на боље образовање своје омладине. Историја српска из прошлога столећа доста је необЈашњена и док се објаве многи сииси што их сад мољци ио разним архивама једу, биће и овај одељак много аотпунији, но инак и ово неколико примера што смо их у стању овде да наведемо, довољно ће ноказати, колико је српски народ у оно доба нојимао важност школа и бољег образовања своје омладине. 1. Срнска Будимска онштина издаје својима посланицима за сабор од 1744. године већу инштрукцију у којој налазимо и ове тачке: „нека се митрополит обвеже, да се у свима крајевима где Срби станују подижу не само нартикуларне, но и друге националне школе; нека се о трошку народа годишње шаљу по два даровита младића у иноземство на науку нека се све владике обвежу, да ће настојавати, да се по селима и иарошима у свима дијецезама подижу разне нотребне школе, као и то, да ће сваки у иноземству издржавати по једпог даровитог срнског ђака. 2 ) Доказано је, да су послаиици жеље својим комитената сабору нредставили да ли су пак ти нредлози на том сабору и ') Летопис к. 113 ст. '216 2 ) Виткоиић Г. Споменици Пешт-Будимског архива II. ст. 303.

ШКОЛА У УГАРСКОЈ

претресани, и ако су, штаје па њнма закључено. није нам познато, ал у кратком једном опису тога сабора 1 ) сномиње се ипак, да је на том сабору поведен говор и о побољшању српских школа, 2. Изабрани Будимско-Пештански носланици за конгрес од 1748 г. уиућују се од својих изборника, да предлоге. што су их поднели сабору од 1745. год. и на овоме конгресу застунају. 2 ) Међу тима се налазе и ови предлози, што се односе на образовање омладине. Налазимо даље и у заклетви, што ју је конгрес саставио за новоизабранога митрополита Исајију Антоновића, где се истоме ставља у дужност, да издржава школе у митрополији, а да настоји, да се ове и ио другим епархијама подижу н у добром реду одржавају. 3. Пошто митроиолит Антоновић умре већ 12. Јануара 1749. скупи се исте године сабор на коме је 20 Јула изабран за митронолита Горњо-карловачки владика Павле Ненадовић не зна се, је ли на томе сабору бпло говора о другом чему ; но да је подизање виших и нижих школа митрополиту од народа топло препоручено било, сведочи нам установљење школског Фонда карловачког од новоизабранога Митрополита Ненадовнћа који је завештајно писмо тог Фонда потписао већ 10 Августа те исте (1749) године позивајући се у уводу тог писма на важност и велику корист што их народ има од школа и књнжевне науке као и то, да је установљење школа и књижевне науке „воздихаше" и „горд!цее желаше" целога часнога клира и славнога народа. 3 ) 0 овоме Фонду ћемо доцније опширније говорити. 4. Од 1749—1769 г. не беше сабора. Због узрујаности што је у то доба владала српским народом, државници тадашњи бојећи се горих последица бејаху нротив сазива саборског. Иосле тога настаде опет седмогодишњи рат, те се сабор скупио тек но смрти митрополита Ненадовића. Но зацело то време стајао је народ у свези са митрополитом својим, обраћајући се на њ, молбама, жалбама и нредставкама. Митрополит је све те тегобе и молбе у име клира и народа подносио нај') Љегопис к. 104 ст. 80 2 ) Витковић Г. Спом. III стр. 163. 3 ) Рајић Милош др. српски народии фошови Клрловци 1864. стр. 98.