Просветни гласник

т ОШПТЕ ИСТОРИЈЕ

567

велики део енглеског народа јако је шрзио Јована, а сувише је волео Рихарда. У Енглеској се јом није знало, где се унраво налази краљ. Већ више месеци чамио је Рихард у срамном затвору. -Али један несник изливаше свој бол у песмама, а тиме је његове пријатеље опомвњао на њега. Народ је љегово путовање окитио разни-м и чудноматим причама. У једној причи казује се овако: Кад још није било познато, у коме је замку затворен високи ансеник, крену се Блондел његов најомиљенији иесник, да господара тражи. Он дође у Ауотрију. Тамо сазнаде он да у једноме замку има један знатан апсеник, али је свакоме приступ забрањен. „То је Рихард", номисли песник у себи. Он се намести близу замка и певао је једну несму, коју је један нут у друштву са својим краљем сневао. Рихард је слушао звуке и кад жсник нрекиде, онда он отиева ону другу половину иесме. Блондела је ово јако обрадовало, и ои јави све ово у Енглеску, одакле су новц!'. за откун брзо нослати. Грабљиви цар тражио је 100000 марака сребра (милиј} г н талира) а верни народ иосла му толико. 6. Ритерски редови Још пре крсташких ратова, у години 1048 - , удружило се било више трговаца из АмалФИје у доњој Италнји да потиомажу аџије, који су често болесни и немоћни у Јерусалим долазили. За ову цељ озидаше оии близу светога гроба манастир са болницом, у коме су се немоћне и болесне аџије беснлатно лечиле. Као заштитник овога смиренога и корисног завода изабрат је свети Јован Крститељ. С тога је тај ред братства нрозват Јованити. Њихово име слављено је у целоме хришћанству. А да би се они више светој служби одавати могли, неки имућни хришћани са запада ноклањали су им новаца и завештавали им

непокретна имања, те да тиме помогну свето дело у борби против неверника, кад сами нису могли да иду у свету земљу. После освојења Јерусалима поделише се редови братства у три класе: ритери, духовници и служитељи. Духовници су служили божју слушбу, служ.итељи су неговали болесне аџије, а ритери су уседали на коње и са мачем у руци ишли су на друмове да бране путнике од Сарацеиа, којих је свуда по нутовима било. Ношња њиховог реда био је црн, са осмоугалним белим крстом украшен огртач. Дуго је овај ред био чувен због слоге и храбрости у борбама нротиву мухамеданаца. Али кад је света, земља опет иотпала под Турке они побегоше на острво Родос на југозападној обали мале Азије. Кад су их непријатељи и ту гонили они иобегоше на мало каменито острво Малту. С тога су добили и име родоски и малтански ритери. Ред тамаелари ностао је но освојењу Јерусалима године 1118. и био је врло ратоборан. Њега су установили осам шранцуских ритера, који су се удружили у тој цељи, да нрате аџије кроз Палестину и да их оружаном руком бране од нанадаја неверника. Њихово име ностало је од месга на коме је некад био храм Соломонов. Ово место устунио им је краљ Балдуин. Пана им је дао право, да као знак њпховога крвавог позива нрикончају један црвен крст на њихов бео огртач. Овај ред ностао је виђен необично брзо. У њему су били већином Французи и он је од поклона побожних чл шова и од завештања задобио велико имање. Највише својих имања пмали су тамнелари у Француској и њпхово велико богатство нотнаљивало је грабљиве француске краљеве, да овај ред униште. Године 1307. заповеди лукави Француски краљ, Филип IV (лепи), да се сви тамиелари у његовој држави нохватају и баце у тврде затворе. Он их је окривљивао за